У рану зору 5. марта 1998. године група шиптарских терориста напала је патролу полиције у селу Лауша и ранила двојицу полицајца. Након овог терористичког напада полиција је покренула потеру за терористима који су побегли ка Доњем и Горњем Преказу у рејону Дренице, и тамо се забарикадирали у већ унапред припремљене бетонске бункере и ровове.
Пре 16 година у терористичком нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева живот је изгубило дванаест, а рањено четрдесет троје Срба. Шиптарски терористи који су извршили овој злочин никада нису кажњени
Нешто размишљам… ако се стварно запуца, ако овај наш миротворац не сачува мир у региону, како сад зову ову нашу долину суза…
Одговор пуковника Горана Јевтовића, на цунами изречених лажи свог саборца генерала Момира Стојановића, у емисији „Ћирилица“
Душу да ми моју, Разапињу мати, Нећу дати злима, Да Србијом ходе, Док се битке воде, Вук ће да се злати, У злаћаној борби, До Србске слободе…
Припадници Jединице, после збрињавања рањених, схватили су да нема Срђе и Рајковића, за којег нису знали да је убијен. После подношења извештаја, Милорад Улемек, пуковник ЈСО, тражи дозволу за извлачење Перовића и Рајковића. Међутим, није му омогућено!
Србин је онај кога се Косово тиче. Јер оно није само овде на земљи већ и на небу и свуда где има српског народа – поручио је Матија Бећковић
Документарни филм „Ви идите, ја нећу“ Заснован је на књизи „Љетопис Новог Косовског Распећа“ Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, која нам открива неиспричану истину о косовско-метохијском страдању Српског народа, његовог верског и културног наслеђа кроз целу историју, а посебно 1998. и 1999. године, са освртом на породичну драму несталог Милоша Ћирковића из Бјелог Боља код Пећи.
Промоција књиге „Зов карауле“ одржана је у великој сали Библиотеке „17. септембар“ у Малом Зворнику. Посетиоци су разговарали са учесницима битке на Кошарама и искористили прилику да купе други део трилогије по цени коју сами одреде.
У књизи су описани догађаји везани за највећу битку модерне српске историје, Битку за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници вођеној за време НАТО агресије.
Са сахране Паукове, вратила се ЈЕДИНИЦА, у четврту Чарли базу сви бијаху тужна лица…
У Цркви Пресвете Богородице и на гробљу у Гораждевцу код Пећи данас је служен помен Ивану Јововићу (19) и Пантелији Дакићу (12), који су мучки убијени пре 13 година када су на њих, док су се са још педесетак српске деце купали на реци Бистрици, из аутоматског оружја пуцале „непознате особе“.
Милош Обилић махну руком. Сеиз му приведе коња. Остали витези поведоше се за њим… Милош Обилић, Иван Косанчић и Милан Топлица јездили су
Руке су ми биле скроз лепљиве од крви, једва сам се држао на ногама. Кад смо се други пут вратили с транспортерима, горе су већ били поређали погинуле. На светлости фарова од „ладе ниве“ колеге тих мртвих прилазили су и покушавали да их препознају. Видео сам Вучину како ме гледа избезумљено.
Све указује на то да је Србија кришом укинула потерницу за Тачијем, али је режим по обичају сакрио ову срамну вест од грађана Србије.
Ноћ и тишину рафал пара, наступа чета са пуно жара. Немамо времена снове да снимо, одлазимо да се не вратимо!
Невероватна је лакоћа којом се ових дана у Србији, равно 17 година од злочиначког НАТО бомбардовања ове земље и њеног народа, од злочинца прави жртва и како жртва постаје злочинац! Још је невероватнија лакоћа којом ту сулуду ситуацију ових дана прихватамо, лакше но икада раније, како ћутимо, меримо и размеравамо, одмеравамо, рачунамо да нас не кошта ако проговоримо и супротставимо се и колико ћемо ушићарити ако заћутимо и улогу злочинаца прихватимо.
Ни после 17 година од велике битке за караулу Кошаре, на југословенско-албанској граници, више од 100 погинулих хероја, цвета српске младости, нема никакав споменик и нико на овај дан се не сети да положи венац и цвеће за животе који су дали ови хероји за отаџбину!?
Ко нам то стиже на свеопшту радост и народно весеље усред изборне кампање њ.к.в. Александра Вучића – Великог, иначе, познатог „ленгвиџ“ питомца британске Империје из монденског, краљевског летовалишта, Брајтона? И ко то долази право са НДХ земље и са неба. Како и приличи, да се зна ко је на првом месту за империјално Краљевство.
