Долина суза

Тог дана био сам дежурни лекар у бригади. Можда је то срећа, а можда и не. Сви смо знали шта се у нашем рејону бригаде дешавало тог дана. Освојен је Гвоздени ров. Нико није веровао да ће тај ров икада бити заузет, јер је по свим причама био неосвојив. У њему сам био неколико пута и изненадио сам се кад су ми јавили да је ров пао у њихове руке.
Показало се и на том рову да нека правила не важе, и да не постоји неосвојиво.
– Чуј, неосвојив, па јеботе, пала Троја, а да неће тамо неки ров на некој јебеној чуки! – биле су речи једног нашег контраша кад су вести стигле до нас.
Тај је увек ударао контру у свему. На крају се испоставило да је био у праву. Тих дана је све било пред сломом. Водиле су се жестоке борбе, нарочито ту око тога рова. Знали су ови од преко да ако тај ров падне, да ће онда све дуго пасти још брже и још лакше. Зато су на њега ударили свим силама. Мислили смо да је дошао судњи дан. Деведесет и пета била је лоша по нас. Изгубили смо све што смо могли да изгубимо. Толике жртве током свих ових година и на крају нам све отеше. Кад су ме позвали да идем у бригаду, мислио да има наших рањених. Говорило се да је преживео из читавог рова само неки Ћора, везиста. Ето, од оноликих бораца који су тамо били преживео везиста. Кажу да је скоро сам одбранио ров. То ти је рат. Нема правила. Свако правило пада у воду, настају увек нова правила.

(…)

Жарко је доктор са којим се судбина поиграла терајући га да корача мрачном страном живота, сањајући светлост и боље дане који никако да дођу. Суочен са смрћу породице повратак кући и празнини која га тамо чека мења са одласком у рат. Као део војне мисије, а везан Хипократовом заклетвом, Жарко се налази час на једној, час на другој страни. Једну је сам одабрао, другу му је судбина наметнула. Лечио је ревносно и једне и друге, иако своју душу није могао да излечи од бола који му је рат свакодневно наносио.
Узалуд је тражио метак који ће прекинути сећања на људе које је волео, а није их могао спасити. Заробљен у делићу времена које зовемо животом, Жарко нас учи о томе колико живот може бити окрутан, али и колико у нама има снаге да све недаће живота издржимо.