Моје књиге: Чопор, Кроз ватру и воду, За част и славу и Стазе пораза на неки начин су омаж свим оним момцима са којима сам ратовао раме уз раме свих „оних” година. Оне су, такође, и постхумни омаж онима којих више нема. Нема их зато што су своје животе дали за отаџбину. Њихова имена нећу помињати из поштовања према њима мртвима, јер се каже да мртве треба оставити да почивају у миру. Помињањем њихових имена можда бих узнемирио њихове душе, које су, искрено се надам, нашле мир и спокој где год да су биле. Рећи ћу зато: „Нека вам је вечна слава, момци моји!” Ту славу сте и заслужили. Испунили сте највећи идеал који једно људско биће може да досегне. Дали сте свој живот за земљу, за народ, за слободу и мир. За мир у коме ми сви данас живимо.
Без обзира на све што сам успео да кажем, ипак ми је била велика част и привилегија што сам свих „оних” година, које су биле судбоносне за наш народ и нацију, био на челу „чопора”. Што сам имао ту животну шансу да заједно са њим живим, радим, борим се, а да је живот тако хтео, и да погинем. Да, на крају крајева, испуним дужност која је стајала испред свакога од нас. Хвала им свима који су ми дозволили да корачам заједно са њима: Кроз ватру и воду, дигнуте главе, стазама победе, части и славе.
Милорад Улемек Легија
Милорад Улемек је рођен 1968. године у Београду, где је живео до своје ране младости. Средином осамдесетих година двадесетог века придружио се француској Легији странаца и као припадник једне од њених јединица, био на највећим светским ратним жариштима. Почетком деведесетих вратио се у отаџбину како би учествовао у одбрани српског народа. Године 1996. бива постављен за команданта ЈСО, најелитније српске јединице. Након 2000. године постаје жртва политичких интрига. Данас се налази у посебном одељењу казнено поправног завода Забела у Пожаревцу.
Комплет од четири књиге чине следећи романи:
1. Чопор
2. Кроз ватру и воду
3. За част и славу
4. Стазе пораза
Cile –
Citao sam prvu njegovu knjigu LEGIONAR, koju mi je Legija licno poklonio. Posle mi je poklonio MOMCI IZ BRAZILA. Bili smo prve komsije, prijatelji, braca, a cak smo planirali kumstvo. Knjige se citaju u jednom dahu, a saznanje da ih je pisao nas HEROJ, SRPSKI HEROJ, daje jos jednu lepotu
Срђан –
Čitao sam Momci iz Brazila i Gvozdeni rov, to se čita u jednom dahu, ko da si u tom trenutku tamo sa njima pogotovu lako shvatljivo ko je osetio miris krvi i baruta
Marija –
Fenomenalne knjige! Pročitala sam ih u dahu. Legija me je iznenadio i oduševio pisanjem, skroz drugačije sam ga zamišljala.