Прах и пепео (књига друга)

(…) Загазили су дубоко, у тој дубини је нестало оне детиње искрености и оне наивности када су мислили да се све може да намаже на хлеб и да је лепо као чоколада. Свако од њих имао је своје мрачне тајне, које је, из разноразних разлога, крио од осталих. Виктор је тренутно имао најопаснију тајну, Давид најцрњу. Разлика између те две тајне била је у томе што је Давид своју могао да контролише и усмерава, а Виктор не. Његова је била изван стазе по којој се он возио, и која ће на неки начин увелико утицати на судбине свих њих. То, наравно, нико од њих није знао док су седели тог дана код Мићка у његовом кафеу, и док су се безбрижно присећали свих оних анегдота из детињства и смејали се као да немају ниједну једину бригу на овоме свету. То ће се променити, хтели они то или не хтели, једноставно на то више нису могли да утичу. Да ли је то било због превелике Викторове амбиције или због тога што су се звезде тако поклопиле?! – то вероветно нико неће моћи да одгонетне. Последице ће, наравно, бити страшне, онакве какве су и обично када живите животом каквим су они живели већ дуги низ година.