Последњи конвој

(…) Авион је брзо понирао. Осетио сам пуцкетање у ушима и притисак који је настао услед промене висине до које је дошло брже него што је требало. Авион америчког ваздухопловства типа „Херкулес Ц-130“ изводио је брзи маневар спуштања на багдадски аеродром и тако избегавао евентуалну ватру са земље. Напољу је била ноћ. Топла и загушљива. У авиону, осим пригушеног црвеног светла, владао је мрак. Авион је био дупке пун. Полетели смо из једне НАТО базе у Турској близу Анкаре. Било је ту разних ликова. Од војника, који су се враћали у своје матичне јединице са одсуства, преко административаца из америчке и британске војске, па до ликова какав сам био ја, који су долазили у печалбу у Ирак. Неки због авантуре, а неки због муке која их је на то натерала. Као, рецимо, мене.