Градски оци у Новом Пазару одлучили су да на званичном сајту локалне заједнице испричају своју верзију историје и шта се дешавало у Рашкој области и на Балкану. На интернет-презентацији, поред општих информација о локалној заједници, налазе се историјски подаци и важни датуми, који се у појединим деловима не слажу са званичном историјом која се налази у уџбеницима које је одбрила Република Србија.
У спорним текстовима наводи се да су Бошњаци као народ старији од Срба, који су име добили тек током 10. века, односно 300 година касније по доласку на Балкан.
Срби се оптужују да су, након што су примили хришћанство, кренули у „србизацију“ осталих народа, односно словенизацију Илира и Влаха. У делу који се односи на средњи век, пише да су Рашани били посебно словенско племе, као и да се немањићки Рас не може сматрати раном престоницом Србије. Према написаном тексту, Илири су најстарији народ на Балкану, а значајан број Бошњака управо води од њих порекло. Да би се нашла копча народа из средњег века са данашњим Бошњацима, наводи се да су босански богомили имали слично веровање као што је ислам?!
Текстови из новије историје обилују информацијама о угњетавању, расељавању и убијању бошњачког живља. Без иједне речи о страдањима других народа који насељавају ове просторе. Жестоко је нападнута и православна црква, која се оптужује да је 1711. године организовала геноцид на северу Црне Горе, када је уочи Бадње вечери, извршена „истрага потурица“. По њиховим наводима, тада је убијено око 1.000 људи.
На питање који су историјски извори коришћени приликом писања ове историјске читанке, Азем Хајдаревић, начелник Одељења за друштвену делатност Новог Пазара каже да је то литература неколицине доктора наука са простора бивше Југославије, међу којима се издвајају Ејуп Мушовић и Мустафа Мемић.
Српски историчари оштро негирају неке делове текстова. Милутин Живковић, истраживач и сарадник Института за српску културу, посебно се осврнуо на део који је посвећем Аћифу Хаџиахметовићу Бљути, кога део бошњачке јавности посматра као хероја.
„Хаџиахметовић има и контроверзну страну свог политичког деловања, која у тексту није наведена. Он је припремио свечани дочек немачким окупационим снагама у Новом Пазару 16. априла 1941. године и банкет у част окупаторске власти. Био је члан Албанског народносног савеза са Косова и Метохије који је радио на присаједињавању ових крајева Великој Албнији, организотор митинга на којем је проглашено припајање Новог Пазара Великој Албанији у јуну 1941. године“, каже Живковић.
Историчар Урош Шешум осврнуо се на део који каже да је муслиманско становништво на простору Београдског пашалука почетком 19. века било већинско, односно да су у једанаест нахија овог пашалука они представљали 58 одсто становништва.
„Смедеревски санџак, односно Београдски пашалук, како се колоквијално назива, састојао се од 12. нахија. Проценат муслиманског становништва у пашалуку пред избијање Првог српског устанка 1804. грубо је надувавање бројева. Према тврдњама аутора, испало би да је српска мањина у Београдском пашалуку, подигла побуну и протерала већинске муслимане који су контролисали сва стратешка и утврђена места и располагали несагледиво већим арсеналом и финансијским ресурсима“, каже Шешум.
Према проценама српске историографије, пашалук је насељавало између 250.000 и 350.000 Срба, до 30.000 Турака и још неколико хиљада муслиманских и православних Цигана, Јевреја, Грка и Цинцара.
Краљ Твртко
Према неименованим, али „најновијим“ научним истраживањима са новопазарског сајта, каже се да босански бан Твртко И Котроманић није крунисан у Милешеви, за краља „Србљем, Босне, Приморија и Западних страна“, већ да га је за краља Босне крунисао „дјед босанске (богумилске) цркве“. На сајту се наводи и да је према „неким“ историјским подацима Нови Пазар у другој половини 17. века имао око 30.000 становника и да је био један од највећих градова тадашње континенталне Европе.
Извор: Новости
http://www.youtube.com/watch?v=1zbn_4HmLfQ
