Основна школа Свети Сава у Баточини добила је ових дана захтев да упише два мала Шиптара који не знају српски језик, а чији је отац Шиптар са Косова, родом из Призрена.
Директорка школе Снежана Ђорђевић потврдила је Танјугу да је отац двојице дечака дошао прошле недеље са жељом да упише своје дечаке у ту школу.
Један од њих је 2004. годиште, други је рођен 2002. године, а директорка каже да је школа отворена за све, те су Шиптаре одмах уписали у четврти, односно шести разред.
Шиптари су претходно, на основу документације коју је отац предао школи, ишли у основну школу у селу Зјум (Зyм), код Призрена, и то до краја новембра прошле године.
У документацији коју је отац приложио су, поред осталог, сведочанство на шиптарском језику и потврда такозваног косовског ресорног министарства о томе где су деца ишла у школу.
„Деца су привремено уписана и чекамо одговор Министарства просвете о томе да ли смо правилно поступили. Систем школовања на (окупираном) Косову је другачији. Они имају деветогодишње школовање, а ми осмогодишње. Нисмо их уписали у разред који су завршили, већ смо им разред одредили по годишту рођења“, рекла је Ђорђевић.
Наводећи да дечаци још нису уведени у евиденцију, Ђорђевић је рекла да ће то бити учињено тек када Министарство просвете то одобри, а потом би било потребно да полажу разредни испит, с обзиром да су дошли на почетку другог полугодишта.
„Они не знају српски језик, а наша је срећа што ми у школи имамо професора енглеског језика који перфектно говори шиптарски језик, тако да он са њима свакодневно ради. А и дечаци, заједно са другом децом која су их прихватила, свакодневно одседе по четири-пет сати, тако да ће брзо савладати српски језик“, уверена је Ђорђевић.
Отац двојице дечака, који је желео да остане анониман, рекао је Танјугу да је Шиптар, рођен пре више од 40 година у околини Призрена, те да је, пре него што је средином прошле године дошао у Баточину, живео у Суботици 20 година, а да су му жена и деца живели у селу код Призрена.
На питање због чега је одлучио да децу и жену исели са Косова и Метохије, каже да је то учинио због бољег „радног статуса“ који овде има, јер, како је објаснио, у Суботици је био само радник у пекари и плата му је била мала, а у Баточини је власник радње, коју је отворио прошле године и у којој однедавно ради и његов брат.