Тимур Блохин, Јована Вукотић
52 конкубине и брда кокаина за косовског премијера Хашима Тачија. И то све – у центру Приштине у подруму једне куће, где је посебно направљен харем, куда у потрази за разонодом долазе Тачи и његови пријатељи, као и страни гости. Управо такви детаљи из богатог интимног живота премијера Косова, круже у последње време Интернетом.
Истина, људи које познају прилике у Приштини говоре да су горепоменути наводи мало вероватни, јер су просторије наведене у тим текстовима премале за ту количину проститутки. Уопште, цео случај је врло вероватно новинарска патка; превише је страшних и одвратних подробности било написано у једном омањем тексту. Али, како год било, пре неког времена је неколико информативних портала саопштило да је ову информацију о сексуалним играријама премијера Косова руској обавештајној служби открила 19-годишња Украјинка, која је успела да се ослободи свог ропског статуса, само захваљујући откупу у висини од 80 хиљада долара који је стигао на Косово из Чеченије. Она је још рекла да је Тачија и његову свиту опслуживао међународни „колектив“- балканске девојке, Рускиње, Камерунка, две Кинескиње, али међу њима није било ни једне Албанке.
Према речима Украјинке, следи да оне које су покушале да не послушају „газду“, могле су бити убијене на месту. У МИП Украјине, позивајући се на податке из амбасаде Србије и Македоније, информацију о заточеници харема демантују, али ипак подвлаче да ће украјинска дипломатска представништва наставити да испитују овај и сличне случајеве.
У крајњој линији, један од разлога за појаву новости о харему Хашима Тачија је јасна: о таквом проблему, као што је трговина људима на Косову има веома мало података, доказа и очевидаца. Ипак, амерички медији су почетком 2000-тих писали о томе да је почео да расте број јавних кућа. Из ових бордела, службеници УН редовно ослобађају жене, којима су били отети пасоши, које су биле приморане да бораве у језивим условима, које су морале да услуже и по 20 клијената за једну ноћ, готово увек без било каквих заштитних или контрацептивних средстава (презерватива). У истој тој Приштини, на пример, постојао је, чујте иронију имена – „Међународни клуб“, где су жене, у нејвећем броју из источне Европе и ЗНД, држали на тавану.
Јелена Крсмановић, представник невладине организације „Астра“, која се бави пружањем помоћи жртвама трговине људима, у интервјуу за „Глас Русије“ није желела да говори о појединачним случајевима, како не би компромитовала своје штићенице, ипак, потврдила је да сексуална екплоатација на Косову постоји:
Оно што је познато да је Косово као и све земље на Балкану, земља дестинација за жртве, земља порекла жртава и земља транзита. Оно што ја вам могу да кажем јесте који проценат жртва из Србије, са којима смо ми радили, је завршио на Косову. Када су у питању одрасли, 3 одсто жртава било је експлоатисано на Косову и Метохији, и да, било је случајева сексуалне експлоатације. А ако говоримо о деци, било је случајева принуде на прошњу. То јесте нешто што је устаљено, дакле, да се девојкама нуди посао – да ли конобарице или да чува децу – а да оне заправо завршавају у баровима.
Својевремено је новинар часописа „Блиц“ урадио интервју са женом која је радила у једном од ноћних клубова на Косову. Њој су понудили посао хостесе, да би је заправо када је прихватила посао, приморали на проституцију, претећи и уцењујући да ће све рећи њеној породици . Главни начин комуникације ове несрећне жене са сином и мужем иде преко коверте у којима шаље новац и путем телефонских разговора, када је њени тамничари, такође, надгледају и прислушкују.
Не би требало рећи да правда уоште не примећује шта се дешава. Недавно је мисија ЕУЛЕКС на Косову иницирала судску истрагу у односу на 10 особа који су осумњичени за подвођење. Жртве су 22 женске особе из Молдавије, које су терали да „комбинују“ посао келнерице са задовољавањем клијената, али на други начин, током ноћи. Индикативно је да нису осумњичени само власници ресторана и клубова, већ и службеници који су овим женама издавали дозволе за рад, чиме су легализовали боравак ових жена на Косову.
Потражња услуга интимног карактера је ванредно порасла после отварања америчке војне базе Бондстил на Косову: војници очигледно не желе само да играју голф и иду у биоскоп (таква врста разоноде постоји у самој бази), већ и да се забаве у јавним кућама. Бондстил већ одавно стоји по разним медијима као друго име за „прави рај“ за макрое разних националности. У овај бизнис, чији су босови повезани са државним структурама, девојке увлаче обмањујући их. А шанса да глас жртава ико чује, веома је мала,- говори председница савеза породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, Наташа Шћепановић:
Знате, неко ко је нешто преживео, добио је стравичне трауме. И дан данас, нажалост, нико не стоји иза жртава и сведока. Неко ко проба да проговори, може да буде убијен. Криминал је на Косову цветао посебно за време бомбардовања, пре рата, после рата. Не сумњам да су били спремни и на трговину људима. Велики број људи је киднапован, судбина многих људи се не зна, и жена и девојака и деце, они се не проналази ни међу живима ни међу мртвима. Па где су они?
У извештајима међународних организација се примећује да су косовски судови и тужилаштво неспремни да процесуирају оваква кривична дела. Резултат тога је да трговци „белим робљем“ остају некажњени, баш као и представници власти, који им помажу.
Извор: Глас Русије
