Похвале и покуде „калашњикова“: Митови против чињеница

Јуришна пушка „калашњиков“ једна је од најконтроверзнијих међу постојећим аутоматским оружјем, баш као и њен амерички парњак М16.

Неки је хвале као најпоузданије икада израђено оружје, док је други описују као „застарелу“.

Како је „сахрањена“ АК-47

Пушка АК-47/74 једно је од најпродуктивнијих и најкориснијих оружја на свету. Од 1949. године у различитим деловима света направљено је више од сто милиона примерака, што је више од „FN FAL“, М16, „Хеклер и Коха“ и „Узија“ заједно.

Ипак, упркос употребљивости, тачности и издржљивости АК-47/74, учињени су бројни покушаји да се нађе замена за легендарни изум Михаила Калашњикова.

Совјетско Министарство одбране је 1981. организовало тендер за јуришну пушку која би била дупло боља од АК-47/74. Као резултат тога, Никонов аутомат АН-94 успешно је прошао испитивања на терену и, иако никада није серијски произведен, оружане снаге су га усвојиле 1987. године.

Разговор о пензионисању опробане АК-47/74 настављен је 2011. године, након што је Министарство одбране Русије најавило да поништава поруџбину за још „калашњикова“, поред 17 милиона које већ има.

Неки стручњаци сматрали су јуришну пушку АЕК-971, која је дизајнирана касних 1970-их, као највероватнију замену за ветеранку АК-47. Неки су чак причали о куповини пушке ФАМАС од Француза, који су их одбацили 2016. и определили се за напредније немачке јуришне пушке НК416.

Маркетиншки трик

Платформа АК позната је по својој једноставности, поузданости, структуралној снази и ниској цени. Слабе тачке, а посебно када се упореди са најсавременијим страним парњацима као што су FN SCAR и НК416, су њена застарела ергономија, незгодан регулатор паљбе, релативно ниска тачност пуцања, итд.

Критичари такође наглашавају „низак потенцијал за модернизацију“ платформе АК и њену немодуларну конструкцију, која представља доминантан тренд у производњи оружја 21. века.

У теорији, модуларна конструкција, заменљива цев и променљиви калибар могли би да буду од кључног значаја за јединице за специјалне операције када треба да „саставе“ пушку за одређену мисију, али многи стручњаци описују ово као маркетиншки трик произвођача оружја који желе да зараде више новца.

Незгодан рукохват

Ергономија затварача пушке АК, причвршћивање шаржера и облик кундака подсећају на пушке „гаранд М1“, FN FAL и М14 из средине 20. века и заиста изгледају старомодно.

Међутим, велики и мали произвођачи модерног оружја научили су да прилагоде платформу АК савременим захтевима и смањивањем трзаја и низом додатака једноставних за употребу.

Према наводима концерна „Калашњиков“, њихова најновија АК-12, откривена у септембру на сајму оружја „Армија 2016“, у стању је да реши ове проблеме.

Дуги и завојити пут АК-12

АК-12, која је развијена 2011. године, веома личи на АК-74М, али са бољом ергономијом, телескопским кундаком. Уградња шине Пикатини омогућиће да се на аутомат постављају нишани, даљиномери, ласерски показивачи, лампе и други уређаји и прибори.

Цев је подешена да осигурава прецизније пуцање. Предњи рукохват и сандук са рукохватом везани су за гасни цилиндар и гасну комору.

У настојању да се платформа АК направи што модуларнијом, дизајнери „Калашњикова“ представили су пушкомитраљез РПК-16 са заменљивом цеви калибра 5,45 мм који је заснован на АК-12. Са дугом цеви РПК-16 може да се користи као митраљез, а са краћом као јуришна пушка.

 

Спутњик