Србија

Франко: Волео бих да знам откуд моје име на списку за хапшење у току Сабље!

Франко Симатовић о хашкој пресуди: Суд је прихватио да нема моје одговорности ни за удружени злочиначки подухват нити за командовање или планирање

Претресно веће Хашког трибунала размотрило је све доказе – и оне које је поднело Тужилаштво и оне које је поднела моја одбрана. И, прихватило је тезе моје одбране. А то је да нема моје одговорности ни за удружени злочиначки подухват нити за командовање или планирање. За мене лично, ова пресуда је велико психофизичко олакшање после 10 година процеса. Много ми је значило то што сам све то време имао огромну подршку породице и пријатеља, и на томе желим да им захвалим.

Овако почиње разговор у свом београдском дому Франко Симатовић Френки, бивши начелник Обавештајне управе ДБ, кога је Хашки трибунал ослободио по свим тачкама оптужнице.

Пре почетка разговора чврст стисак руке, топла добродошлица новинарској екипи и потврда нескривеног очекивања да ће се из Хага вратити као слободан човек.

Последњих дана у јавности је представљан као „човек незваничне биографије“, и тај надимак ће, сасвим сигурно, још дуго стајати уз његово име.

* Како коментаришете спекулације „да је ово политичка пресуда“ – реванш за ослобађајуће пресуде Анти Готовини и Рамушу Харадинају?

– Ова пресуда је заснована на доказима и чињеницама које је представила моја одбрана. Као што сам већ рекао, суд је прихватио наше главне ставове. Установили су и да су се догодили неки злочини, што у крајњој линији ни ми нисмо оспоравали. Међутим, ми смо тврдили да не постоји никаква веза између мене и тих злочина. И то је суд утврдио.

* Како је створен мит да је Државна безбедност основала и подржавала све паравојне формације које су икада крочиле у Хрватску и БиХ? И „Шкорпионе“, и СДГ…

– Суд је утврдио да не постоји никаква веза између тих паравојних формација и мене као окривљеног. То се, наравно, односи и на Јовицу Станишића.

* Десет година је дуг период. Како сте проводили притворске дане?

– Највише сам радио на припремању одбране. Не можете ни да замислите колики је то предмет. Врло комплексан, на хиљаде докумената, стотине видео-записа. Када је почело суђење, даноноћно сам радио на томе. Ипак, у време када сам имао мање посла, успео сам да направим две иконе. Једну, Светог Николе, направио сам од 21.000 комадића. Када је неко од притвореника славио славу, окупљали смо се сви, као и када је долазио свештеник.

* Са ким сте се најбоље слагали у хашком притвору?

– Са свима. Без изузетка.

* У притвор у Схевенингену сте одведени из београдског „Це-зеа“ пошто сте ухапшени 13. марта 2003. године у „Сабљи“. Шта се догађа са тим случајем?

– И ја бих волео да знам откуд моје име на том списку. Ниједног разлога није било за то. Ни дан-данас не знам зашто је то било тако.

* Пре три године појавиле су се спекулације да сте наводно помогли и лоцирању Капетана Драгана. Колико је то тачно?

– То је потпуна бесмислица. Немам никакве везе са тим.

* Сада сте слободни. Какви су вам планови?

– Прво морам да сачекам одлуку друге стране у поступку, Тужилаштва – да видим да ли ће се жалити на пресуду или не. Ја сматрам да је она донета на основу чињеница и закона, али видећемо шта ће они да ураде.

* Каква је била сарадња са државом? Јесте ли редовно добијали доказе које сте тражили?

– Бивши и садашњи министар полиције и премијер Ивица Дачић је пружао подршку, садашња влада такође, као и Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом на челу са Расимом Љајићем и Душаном Игњатовићем. Пружали су нам подршку у сваком смислу који је предвиђен Законом о сарадњи са Хашким трибуналом. Ако је постојала документација у Архиву која нам је била потребна за предмет, они су нам је достављали и били врло експедитивни у томе.

Коментари (1)

  1. Воја каже:

    Најзад да се нешто лепо догоди у Србији.

Напиши коментар