Европска унија би поводом велике избегличке кризе да направи промају само на српским границама, док истовремено затвара сопствена врата и излази у јавност са срамном најавом да би према Споразуму о реадмисији могла да врати Србији 150.000 миграната.
ЕУ немо је посматрала како њене чланице постављају на границе бедеме и бодљикаве жице, ударају по мигрантима пендрецима, сузавцем и воденим топовима. Осим тога, ЕУ је направила још један срамни корак најавом да ће погазити сопствене вредности слободе кретања.
Као да су заборавили сопствену кривицу, лажно правдајући хуманитарном катастрофом војне интервенције на Блиском истоку и 1999. године на Косову. Сада им се као бумеранг хуманитарна катастрофа вратила у надолазећим стотинама хиљада гладних и измучених миграната који пред ратним разарањима пешице надиру ка срцу Европе.
Споразум на своју штету
Србија је 18. септембра 2007. потписала са ЕУ споразуме о визним олакшицама и реадмисији. У то време премијер је био Мирко Цветковић, а шеф дипломатије Вук Јеремић.
Током преговора за време Владе Војислава Коштунице, спорна одредба за парафирање Споразума била је управо о прихватању држављана трећих земаља који преко Србије илегално улазе на територију ЕУ.
Хладан туш
Поруке српског премијера Александра Вучића да ЕУ не може свој терет кризе пребацивати на Србију Брисел неће да чује. Портпарол Европске комисије (ЕК) Наташа Берто изјавила је да према споразуму о реадмисији све чланице могу Србији враћати и мигранте из трећих земаља. А после Вучићеве реакције да би они који су укинули „Шенген“ и „Даблин“ хтели да лоптицу убаце у српско двориште, из Брисела стиже нови хладан туш.
Портпарол ЕК Маргаритис Шинас избегао је да коментарише Вучићеве захтеве да ЕУ принуди Хрватску на отварање граница за теретни саобраћај, али је практично одбацио тражење српског премијера речима да „свака чланица ЕУ има право да сама одређује како ће обезбеђивати спољне границе“.
Мигранти не посустају
На југ Србије у понедељак је ушло 5.000 избеглица. Власти Димитровграда, надомак границе са Бугарском, тврде да код њих дневно стиже 150 до 300 избеглица из блискоисточних земаља. У просеку се задржавају по 12 сати, мада има и оних који остају и дуже. Кроз оближњи Босилеград прође од 60 до 120 избеглица.
Овакво решење мигрантске кризе по сценарију ЕУ одбацили су и остали српски званичници. Шеф дипломатије Ивица Дачић поручио је да Србија не може да дозволи да буде концентрациони логор, ограђена жицама и са затвореним саобраћајем, а да за то никога није брига.
„Да ли је Европа способна да управља организацијом као што је ЕУ? Ако није, Србија ће бити принуђена да уведе контрамере“, казао је Дачић.
Претње стижу из Министарства рада чији је шеф Александар Вулин најавио да Србија неће прихватити мигранте који оду у Мађарску и тамо буду евидентирани. Подсетимо да је Вулинов државни секретар Ненад Иванишевић недавно запретио да Србија неће примити враћене избеглице, „макар морала да постави војску на границу“.
Транзит без смештаја
Није реално, према речима министра полиције Небојше Стефановића, да се у Србију сместе сви избегли које врате земље ЕУ. Србија, каже он, може да им обезбеди транзит, али не и трајни смештај. Министарка без портфеља Јадранка Јоксимовић позвала је ЕУ на одрживо, заједничко, солидарно и одговорно решење кризе у организацији ЕУ.
Активисти за заштиту људских права позвали су лидере ЕУ да престану да граде баријере на границама, да се не свађају око квота и да осмисле координисан одговор на мигрантску кризу. Директор Амнести интернешнела за Европу Џон Далујсен упозорио је да се хуманост осипа кроз досадашњи хаотичан одговор на талас миграната и избеглица.
„Неуспех није опција. Лидери ЕУ морају да постигну споразум о организованом и саосећајном одговору на долазак азиланата у Европу. Нека решења су на столу, али нема политичке воље и лидерства да се спроведу- рекао је Далујсен, кога је подржао УНХЦР.“
Притисак због Русије
Директор Руског института за стратешка исраживања Леонид Решетњиков сматра да службе САД и низа арапских земаља усмеравају талас миграната преко Балкана, стварајући хаос Европи, а Србију и Мађарску кажњавају мигрантима због односа према Русији.
„Бугарска, иако има границу са Грчком и Турском, остала је по страни, док је фокус на Србији и другим балканским земљама“, казао је Решетњиков.
Д. Декић / Вести