Кратка историја Србије у великом рату описана у књизи Мире Радојевић и Љубодрага Димића. Суочавамо се са ревизионистичким ударом који је мотивисан политичким одлукама
Колубарска битка била је једна од најзначајнијих у Великом рат
Свако освајање знања је ревизија већ постојеће историографске слике прошлости, али се у случају теме и проблема Првог светског рата суочавамо са ревизионистичким ударом који је мотивисан политичким одлукама, и који се увек појављује у бруталном облику када постоји политичка воља да се манипулише сликом прошлости – рекао је историчар Љубодраг Димић, на представљању књиге „Србија у Великом рату 1914-1918“ (издавачи СКЗ и Београдски форум за свет равноправних; покровитељ Фонд дијаспора за матицу), у просторијама Српске књижевне задруге.
Кратка историја, на око 300 страна, коју уз Димића потписује и историчар Мира Радојевић, намењена је обичним читаоцима у Србији и дијаспори који, по речима аутора, желе да сазнају нешто о Великом рату у време када се суочавамо са великим националним, политичким и историографски изазовима.
– Тако је било 1914. и 1915. Може се видети да Немци покушавају да праве „Беле књиге“, да скидају кривицу са себе, да тада зову историчаре у помоћ, и да им озбиљни историчари кажу: „Господо то је пропаганда, ми вам ту не можемо помоћи, ни око почетка рата, нити око утврђивања узрока те велике несреће“. Тако је било и у периоду после завршетка рата, у време Вајмарске републике. Врхунац те ревизије историје је Хитлерова одлука да престане да исплаћује репарације, а тим чином је одбио да прихвати одлуке Версајског мировног уговора. После Другог светског рата, Хладни рат је утицао на политичку промену слике епохе, тежиште погледа дела историчара померало се ка СССР-у, ка Русији и то као оној која је крива за рат. У последњој деценији, Србија која има велики досије из деведесетих, постала је погодан медијум да се историчари опет врате на тему о њеној кривици – рекао је Димић.
Данас су, по његовим речима, на удару, пре свега, историјски извори и чињенице, јер се нове анализе изводе на суженом броју историјских извора и чињеница, чиме се долази до далекосежних закључака које сугерише политика. На делу је и обесмишљавање чињеница, чиме се обесмишљавају процеси, појаве и догађаји.
– Долазимо у једну виртуелну слику прошлости, где су важни не чињенице већ дискурси, тумачење.
Тумачење је идеолошки облик мишљења, за разлику од истраживања које никада није коначно, и знања које је без граница, које се увек може продубљивати, надограђивати, које се стиче са протоком времена. На удару је и историјски метод, који се замењује неким другим методом. Једно време то је био метод марксизма и лењинизма у пракси овог простора. Зато и нема књига и озбиљних истраживања посвећених Првом светском рату у првим деценијама после Другог светског рата.
Данас је на снази нека друга идеологија, вероватно глобализма, о којој ми још не знамо довољно, али која формира мишљење. Они који желе да формирају свест људи труде се да формирају њихову историјску свест, један слој у ономе што је општа друштвена свест. Тако је уз чињенице, изворе, методологију, на удару друштвено сећање. Оно нестаје, брише се, и онда се може креирати нека друга слика прошлости. Обесмишљава се и функција историчара: његову улогу у друштву преузима неко други, било да је то пропагандиста, било да је то скупштина, било да је то трибунал – рекао је Димић.
РАЗГОВОР С ПАТРИЈАРХОМ и ПРЕДСЕДНИКОМ
Аутори и издавачи књиге „Србија у Великом рату 1914-1918“ разговарали су са патријархом Иринејом који је истакао да је овим делом дат значајан допринос очувању истине о правим узроцима Првог светског рата и одата пошта огромним жртвама Србије за њену и слободу читаве Европе.
– Само народи који поштују себе, који не заборављају своје жртве и патње за мир и слободу, могу рачунати да их други признају и поштују, да уважавају интересе Србије и српског народа – истакао је патријарх Иринеј.
Такође, делегацију Српске књижевне задруге је примио и председник Томислав Николић, који је истакао улогу српских научника и историчара у спречавању ревизије историје и њиховог активног учешћа на међународним научним скуповима који за тему имају Велики рат.
Управник Српске књижевне задруге, Нина Новичић је, у име Задруге и саиздавача, Београдског форума за свет равноправних, уручила примерак књиге „Србија у Великом рату 1914-1918“.
ОСЕЋАЊЕ
Ово је време у ком нам прети управо оно на шта је упозоравао Јаша Томић – да онај народ који заборави прошлост неће имати ни будућност. У историји Првог светског рата за нас одавно више нема великих тајни, најзначајнији садржаји и проблеми одавно су добили научно тумачење. Годишњице балканских и Првог светског рата за Србе нису нимало лаке, јер сви имамо изузетно тешко национално осећање да губимо ратове које смо давно добили и којима смо се поносили – рекла је Мира Радојевић.
