Зашто баш ја?

И зашто баш ја морам да погинем,
И није ми жао за спас српства да идем,
И кад је то све било тако сурово,
И тад су ишли сви вукови заједно.

Ал’ нису се сви вратили,
Остали смо ми тамо негде,
Да бранимо брда и наше ливаде.

И зашто баш ја морам да останем,
Иако ја знам да ћу да погинем,
Ал’ борба је то што ме вуче да идем,
За мог српства спас не могу да поклекнем.

Јер ако је то цена за земље наше,
Тамо негде,
Сви вукови ће остати до задњега.

И онда, одједном све је било готово,
И остао сам ја, пао с њима заједно,
И остали смо ми Србију да бранимо,
Јер увек вукови остају сви заједно.

Тамо негде далеко, остали смо ми,
Храбри вукови,
И ти ћеш се нацијо са мном поносити.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *