Уценама Србије никад краја

Бриселски споразум о односима са Приштином мења се кроз документ о његовој имплементацији. Накнадно се уводе делови на штету српске стране

Бриселски споразум о нормализацији односа са Приштином мења се на штету српске стране и то кроз документ о његовој имплементацији. Наиме, план примене који су сачинили Албанци и администарција у Бриселу укључује и оно што су Албанци током преговора желели да постигну, а што није ушло у парафирани споразум.

На пример, у документу за имплементацију Заједнице српских општина, која би требало да буде темељ споразума, помиње се овлаш, без навођења њених овлашћења, права, институција… Председник, потпредседник, Скупштина, веће… Та заједница не помиње се ниједном речју у документу о имплементацији.

Затим, у парафираном споразуму наведено је да ће заједница у потпуности надгледати области привредног развоја, образовања, здравстава, школства, урбанизације и руралног уређења – све то у документу о имплементацији не помиње се ниједном речју. Али се зато каже да ће бити расформиране „илегалне структуре безбедности, укључујући МУП, БИА и цивилну заштиту“.

Када је реч о изборима, документ о примени предвиђа да ће се они одржати у организацији ОЕБС и по косовским законима на целој територији Косова, док бриселски споразум предвиђа само изборе на северу…

Ионако у српској јавности споран документ, због кога власти потежу и најтеже речи на Србе са КиМ и оне који их подржавају, сада се изгледа своди на оно „ништа“ из чега су преговарачи Београда једва побегли.

– Документ о имплементацији је низ нових услова за Србију. Свака тачка тог документа представља нови услов за српски државни врх – каже за „Новости“ Обрад Кесић, аналитичар из Вашингтона. – Пре парафирања бриселског споразума, Србија је имала један услов – да повуче паралелне институције са севера покрајине, а сада има 15 услова. И, ако не прихвати неки од њих, имаће проблема. Србија је, пре потписивања споразума у Бриселу, имала на путу ка ЕУ једну препреку, а сада их има 15. Отварају се многа друга болна питања, попут телекомуникација или енерегетике, и све се то уграђује као препрека на путу ка ЕУ. По Кесићевом мишљењу, преговори са Приштином и потписани спорзум су катастрофални, јер Србију нису нимало приближили Европској унији.

А први потпредседник Владе Александар Вучић поручио је да у Бриселу морају да знају да може бити имплементирано само оно што је написано у споразуму.

– Ако неко нешто хоће да имплементира, мора да имплементира оно што је написано у споразуму, а не оно што је хтео а није му успело да уђе у споразум. Тај план имплементације није готов. То је предлог албанске стране и ништа више. Ми прави план нисмо прихватили, нисмо га добили – рекао је Вучић.

За Србе са севера КиМ ни првобитни парафирани документ није прихватљив, а о овом о имплементацији да се и не говори.

– У документу о имплементацији, Заједница српских општина помиње се само успут, нема разрађен ниједан детаљ о њеним надлежностима и значају. Затим, није наведено шта ће бити са школством и здравством, који морају бити у систему Србије, потребно је транспарентно финансирање… О свему томе нема ни речи, а договор о имплементацији требало би да разради и најмање детаље – каже за „Новости“ Оливер Ивановић, из Грађанске иницијативе са севера покрајине.

Он истиче да мора бити договорено и ко ће предводити нове институције, које ће бити формиране након избора.

– Не би смело да се догоди да на чело тих институција дође неки „Тачијев Србин“, али не би смео да буде ни партијски кадар. Мора доћи тим људи који ће моћи да изнесу оно што их чека – наводи наш саговорник.

А шта значи порука државног врха да ће споразум бити примењен без обзира на то да ли ће на њега пристати Срби из покрајине?

– То може бити имплементирано само преко насиља над Србима са севера, претњама, санкцијама… – каже Обрад Кесић. – За њих примена значи нестанак са тих простора. Они немају никакве гаранције за оно што је договорено.

Наш саговорник као пример наводи договор да будућа војска Косова неће долазити на север, али да то важи само до неког новог споразума.

– Ако буду доследни као до сада – онда је то рок од шест месеци до годину дана – поручује Кесић.

Оливер Ивановић се, ипак, нада да држава Србија неће применити радикалан приступ.

Он наглашава да Срби са Севера, уколико не добију гаранције од Србије, неће изаћи на изборе.

– Уколико не буде учествовала већина становништва на изборима, примена споразума ићи ће врло тешко. Они ће пружати активан отпор, а и институције ће користити за политичке циљеве и пружање отпора – оцењује Ивановић.

Вељко Одаловић, члан београдског тима за примену споразума, није желео да улази у детаље у вези са тим како ће споразум бити примењен ако на то не пристану Срби са севера покрајине.

– Имамо нови састанак са српским лидерима. А треба сачекати и да се изради нови документ о имплементацији, јер овај који се појавио ми нисмо прихватили. Надам се договору – рекао је Одаловић за „Новости“.

ДАТУМ ЈЕ ГЛУПОСТОБРАД

Кесић каже да су све приче о добијању датума у јуну – смешне. – Глупо је размишљати о датуму, јер после овог датума следи читав низ нових датума. Свако поглавље у преговорима са ЕУ имаће неки свој датум. Овај није последњи на који ће Србија морати да чека, али јесте најскупљи датум.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *