Транзит кроз Србију – Србија у транзиту

Пише: Михаило Меденица

Док нам сервирају тезу како су Русија и Кина издале Србију, као Станија кроз библиотеку протрчала је вест да је Србија дозволила „транзит“ с пасошима „Републике Косово“!

И то само дан по одласку немачког вицеканцелара, који је се, очигледно, у Београду обрео по тепсију пите Драгице Николић и да летимично провери Вучићеву диоптрију, алтернативном методом: „Колико услова видиш на лево око, а колико обећања дајеш на десно“?..

Види одлично, Богу хвала, даље и јасније од демагогије којом ће вечерас сагорети пиплметре Јавног сервиса у „ексклузивном“ интервјуу, с обзиром да га није било у поштанским сандучићима, испод отирача и у туршији већ неколико дана.

Наиме, аргументовано ће нам објаснити да нисмо признали Косово, али да се Косово напокон призвало памети и одлучило да призна Србију, што је свакако огроман напредак Србије на међународном плану и успех пред којим ни Вулин не би успео да прикрије ерекцију. Благу, достојанствену, чегеварску, такозвану евро-атланску ерекцијицу, о коју може да се окачи онај статистички приказ невероватног пада незапослености у Србији!

Дакле, Косово признали нисмо, нити ћемо, баш како је Велики сасуо малом Рами у брк, али ћемо дозволити транзит, јер ни они нису луди да се задржавају овде – кроз Србију чак и без пиш паузе, јер осим независности не признајемо ни незавиност уринокултуре, а богами ни брисева ондашњих!

Што се осталих услова, проистеклих из Бриселског споразума тиче, сасвим је извесно да ћемо безусловно бити на чекању још неколико година, а онда, такође без и једног услова – свечано нећемо бити примљени, мада ћемо за то можда и морати да испунимо још неки услов, јер и не пријем, баш као и пријем захтева нека одрицања, усаглашавање ставова, додатна задуживања и потписивање небројено уговора о међусобном разумевању: они заповедају, ми разумемо.

Шалу на страну, у Европу ћемо, сада је скоро извесно, кад и Тома одликује споменик царау Николају (мада није искључено да то учини), јер нас толико жељно исчекују да Вучића већ смарају sms-овима: „When, mister mesija, when“, што у преводу с дипломатског значи: „Ајде, бре, или да се разилазимо“?!

Да се разумемо, нисам ја евроскептик, али нисам узалуд ни оћелавио, углавном чекајући неко боље сутра, док су Србија и површина за шампонирање главе постајали све мањи, ређи и занемарљивији.

Читава прича нас враћа на Рамин излет у трнзитну државу, када је само најавио, тачније, суфлирао Вучићу шта да каже, односно, уради за који дан – признавање пасоша је управо то, осим ако није?

Нека ми/нам онда неко објасни шта јесте, и чему онако театралан наступ беса, патриотизма и слабе бешике на конференцији за штампу, када се Рама у Београду понео као гост-водитељ?

Данас транзит кроз Србију, сутра Србију у транзиту кроз ЕУ, без приче и задржавања.

Да се кладимо, или сам ипак залуду оћелавио?..

 

Извор: Два у један




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *