Србију не плаше хрватске ракете

Да ли ће америчко наоружавање Хрватске променити однос војне моћи на Балкану. Наша војска, ипак, мора да модернизује постојеће ракетне системе

srbiju-ne-plase

Ракетним системима домета 300 километара, које ће Хрватска добити од Сједињених Америчких Држава, Србија нема чиме да се супротстави. Иако је шанса за избијање војних сукоба у региону у блиској будућности врло мала, нове цеви у комшилуку ослабиће одбрамбену моћ наше земље. Прави циљ ове испоруке, међутим, јесте јачање НАТО у јеку глобалног прегруписавања, у коме Србија игра – споредну улогу.

Овим аргументима стручњаци за безбедност у Србији и Хрватској предвиђају будући однос снага на Балкану после најаве хрватског наоружавања офанзивним системима дугог домета. Комшије очекују да им САД следеће године испоруче лансирне рампе за балистичке ракете, које би могле да промене однос ватрене моћи у региону. Реч је о 16 вишецевних ракетних система М 270 МЛРС, који могу да испаљују изузетно разорне пројектиле чија мета може да буде готово свака земља региона. Ово наоружање коришћено је у оружаним снагама САД, одакле је повучено због набавке савременијег.

Нове цеви за војску само су део програма наоружавања хрватске војске, у оквиру кога су Хрватима већ испоручене хаубице, „хамери“ и санитетска возила.

Без обзира на хрватску набавку савременог оружја, већина домаћих аналитичара безбедности сматра да оно није уперено на Србију, али и да, без обзира на то, истичу, и наша земља би требало да уђе у програм набавке или модернизације наоружања сличног домета. Једино слично наоружање којим располаже Војска Србије јесте „Оркан“, који може да добаци свега 50 километара. Због мањег домета, српски ракетни систем није адекватан одговор на амерички пандан МЛРС.

Генерал у пензији Радован Радиновић војно јачање Хрватске објашњава њеним чланством у НАТО савезу, који на својим форумима процењује које би државе требало ојачати модернијим средствима. Он, међутим, напомиње да Србију то неће војно угрозити.

– Хрватска нема претензије ка Србији, иако жели да на сваком кораку успори њен развој и интеграције – каже Радиновић. – Потезање оружја свакако није у плану стратега у Загребу нити Бриселу. Америчко слање оружја у служби је глобалног позиционирања НАТО алијансе у светлу нових догађаја у свету, а не неке будуће агресије ка суседним државама.

Радиновић подсећа и на војну неутралност Србије, али и напомиње да то не значи и пасивност у опремању оружаних снага.

И професор на Факултету за безбедност Милан Мијалковски сматра да Србија нема разлога за страх од лансера ракета који ће стићи у Хрватску, за које каже да неће драстично променити однос снага у региону. Кључни разлог по њему јесте слабост готово свих балканских земаља да воде офанзивне ратове.

– Ракетни системи којима ће Америка снабдети Хрватску нису уперени ка Београду – објашњава Мијалковски. – Реч је о плану Пентагона да се ослободи вишка застарелог наоружања и успут заради. На Балкану нема војних претњи, тако да ће те ракете бити више у служби пропаганде, него озбиљних сукоба у региону.

Вест да ће Американци хрватској војсци поклонити лансирне рампе за балистичке ракете у Хрватској, окренутој искључиво предизборној кампањи, није изазвала посебну пажњу.

– Мислим да је то пре свега згодна играчка за оружане снаге и добра је ствар за показивање на некој новој војној вежби или паради – каже војни аналитичар Денис Авдагић, уредник јединог специјализованог портала који прати рад НАТО.

Он сматра да Хрватска ни на који начин није угрожена, бар у контексту конвенционалне претње од стране неке државе или војске. Друге претње постоје, али у њима ракетни системи – не помажу.

– Ова средства ће бити употребљена за увежбавање војника који ће то знање моћи да користе у склопу јединица НАТО. Увек се дижу тензије, поготово у медијима. Хрватска купи нове авионе, па то натера и Србију да и она узму нове, а од тога користи највише имају они који извозе војну опрему.

Војни аналитичар Игор Табак каже да су претенциозне најаве да се ради о рампама за балистичке ракете, да је реч о ВБР-у великог калибра, који може да испаљује пројектиле широког спектра.

– Овај систем користи класичне ВБР ракете, касетне, пројектиле са додатним погоном, а врхунац лепезе чине прилагођене балистички пројектили. Али ово „балистички“ значи само да се ракете крећу балистичком путањом – објашњава Табак.

Саговорник „Новости“ тврди да се овај ракетни систем може да пореди са „Орканом“, који се у сукобима деведесетих није показао као стратешки. Пуњење овог система балистичким ракетама, уз то, кошта два милиона долара по пројектилу. Цена овог наоружања биће позната тек када донација буде тема у хрватском Сабору.

АНТИЋ: ВОЈСКА МОРА ДА ОДГОВОРИ

Ракетни систем који ће САД испоручити Хрватској офанзивно је наоружање, каквим Србија не располаже.

Адмирал у пензији Бошко Антић указује да је домет од 300 километара веома велики за подручје Балкана и да земља која њиме располаже може да промени однос снага у региону.

– Ако се та набавка реализује, Србија би требало да одлучно одговори набавком нових или модернизацијом постојећих система, под условом да је то могуће – објашњава Антић.

– Војска Србије има пре свега дефанзивну улогу и нема одговор на ову врсту претње – каже Антић и напомиње да Хрватска жели да промени свој геостратешки положај у чему има обилату подршку НАТО и посебно САД.

 

Новости




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *