Србија заборавила усташки злочин у Шиду 1991.

На данашњи дан 1991. године, Туђманове усташе су гранатирале Шид.

У жестоком гранатирању Шида 5. новембра 1991. године четворо људи је изгубило живот, а најмање 15 је рањено, док је истовремено причињена велика материјална штета. Већ сутрадан, усташе су гранатирале и Апатин.

Терористи усташких јединица ХОС (Хрватске оружане снаге) су успели да, и поред великог присуства снага тадашње ЈНА на просторима Босутских и Спачванских шума, довуку артиљеријска оруђа из којих су тог новембарског преподнева почели бесомучну артиљеријску паљбу.

Становници Шида неспремни за напад

Иако су становници Шида много пре других у Србији и тадашњој Југославији осетили последице ратних збивања на просторима некадашње државе, било је више него евидентно да су бомбардовање свог града дочекали потпуно неспремни.

У тренуцима када су усташе гађале пре свега цивилне циљеве и то у најужем градском језгру, несналажење и неверица довели су до тога да су појединци мирно ишли улицама или у продавнице несвесни да их смрт вреба на сваком кораку. Тек када се огласила сирена која је означила опасност и када је Радио Шид објавио да је реч о бомбардовању града, већини је постало јасно да је Шид постао мета напада усташа.

Нажалост за неке је било прекасно. Реч је пре свега о цивилима који су тога дана обављали своје свакодневне послове. Смрт их је затекла управо на њиховом радном месту.

Пре две године СУБНОР Шида је поставио спомен плочу на згради бившег ПИК-а Шид у којој су своје последње тренутке повели Ђорђе Манојловић  и Мирослав Шерфези из Ердевика и Слободан Михаљевић из Вишњићева, поставио је 2005. године СУБНОР Шида. Шид је и касније у неколико наврата такође био бомбардован. И у тим нападима било је цивилних жртава и разарања.

Гранатирано обданиште, Бог сачувао децу

Једна од мета усташа је била и дечија установа Јелица Станивуковић Шиља. Малишане који су се тог преподнева налазили у дневном боравку, само је Бог спасио, јер је једна од граната погодила њихову трпезарију у којој су се заједно са својим васпитачицама налазили који тренутак раније.

Шокирани Сајрус Венс, али без санкција за Туђмана

Тог истог 5. новембра у посету шидској општини је дошао тадашњи специјални изасланик Генералног секретара УН, бивши амерички државни секретар Сајрус Венс. Високи амерички дипломата се на лицу места упознао са последицама гранатирања. Посебно је био дирнут сазнањем да су у том бесомучном бомбардовању на мети била и недужна деца. Међутим, Венс није учинио ништа да усташки режим у Загребу буде макар укорен због злочина у Шиду.

Припадници тадашње ЈНА које су биле стациониране у околини Шида иако изненађене у првом тренутку, реаговале су релативно брзо и противничка артиљерија је била онемогућена у даљем дејству. Шта више припадници једне од јединица ЈНА су успели да заробе хаубицу из које су испаљене смртоносне гранате на Шид.

Србија заборавила усташки злочин у Шиду 1991.

Небрига државе према породицама страдалих као и према самој општини Шид која је према свим параметрима доживела највећа разарања и страдања на територији Републике Србије током ратних збивања 1990-их година и која је уз силна одрицања и помоћ народу РС и РСК остала заборављена од државе буквално до данашњих дана.

За злочин у Шиду нико није одговарао.




9 коментара

  1. bdorotej

    Укинути латиницу у Шиду и Апатину и дати хрватима иста права и слободе које Срби имају ( или немају) у ВУКОВАРУ.Прогласити Шид и Апатин као места са посебним пијатетом на ОТАЏБИНСКИ РАТ 1991 -1999.године.
    СРБИ НЕ ЗАБОРАВЉАЈТЕ…

    1. bdorotej

      Ја врло добро знам о чему причам и сасвим сам нормалан.То што си ти кратке памети или се ниси родио,кад су ти суграђани изгинули или израњавани је други проблем.А да и Срби из Славоније(а и других делова хрватске) су пре рата живели у миру са својим комшијама,па су преко ноћи завршили побијени по њивама,у Дунаву,у својим кућама,разним другим стратиштима.Још нешто паметни-Да ли знаш да је било масовне копнене агресије 1999.године,баш преко Шида би нас напале 4 хрватске бригаде и 1 америчка дивизија ? ЗНАМ ДОБРО ШТА ЈА ПРИЧАМ…КАКО ОНИ НАМА ТАКО И МИ ЊИМА…

    2. bdorotej

      Паметни, цео Шид ти је у латиници( не виде путоказе на ћирилици),а и ниси нам рекао да је десетак километара од града место сот( припада Шидској општини)где има 40 % хрвата и где има двојезичних табли,а и увели су или тек треба да уведу тзв.хрватски као службени језик.

  2. Bombardovanje

    Bio sam tada đak OŠ ,,Sremski front“. Trajao je čas. Čuli smo detonacije, ali one su se i ovako čule svaki dan, sve dok neko nije uleteo na čas pokojnog nastavnika muzičkog Neše, sa brkovima, i upozorio nas da bombarduju Šid i da odmah idemo u hodnik u prizemlju škole. Vojska je bila stacionirana u objektu škole i spavali su u sali za priredbe. Magla je bila taj dan i navodno zbog toga nisu odmah reagovale snage JA. Kasnije iz atara Gibaraca dejstvovala je vojska kaćušama. Projektili su leteli iznad Šida ka Spačvi. Letevši iznad Šida projektili su probijali zvučni zid uz zlokobnu zastrašujuću grmljavinu. Vojska je uhvatila signal u kojem se jasno čulo kako neko navodi i daje komandu projektilima. Prebačaj-podbačaj, još malo podigni. U staroj ciglani, u tunelima i na pomoćnom terenu FK Jednota bile su stacioniran gro Vojske, tehnike i skladište naoružanja. Da je neka pogodila skladište oružja, snabdevala se maltene cela Krajina sa ovog mesta, pola Šida ne bi bilo. To davno beše, sećam se ja….

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *