Споразум комуниста и усташа о уништењу Српства

Још 1935. године склопљен је између Усташког покрета и Комунистичке партије Југославије споразум о заједничком раду на уништавању Југословенске државе, Српства и Православља. Тај споразум гласи овако:

„Свјесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледима на друштвени поредак, вођство Хрватског народног усташког покрета и вођство Комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима Хрватима легалних и илегалних формација склапа следећи

С П О Р А З У М

1. Вођство Хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство Комунистичке странке с друге стране, свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља: сваке Југословенске владе и Српског народа, као носиоца српске хегемоније (надмоћности) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи народ:

   a) код Хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,

   б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.

2. Вођство југословенске комунистичке странке свесно своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српства и православља, јер је познато да су то два фактора која су омела продирање Османлија на запад и Аустрије на Исток, споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.

Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да ће без промене постојећег стања хрватски народ подлећи југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начелима према упутствима свога вођства.

3. Вођство усташког ослободилачког хрватског покрета обавезује се да ће све штрајкачке демонстрације, манифестације и све разне изгреде, које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.

Вођство Комунистичке партије, сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у рушењу постојећег стања, обећава сваку подршку и потпору у остварењу усташког идеала.

Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати све свађе и зађевице између једних и других: у натписима, личне и разговоре итд. У случају демонстрација, револуција и ратова и једне и друге без приговора потпомагати нарочито уништавањем свега што је Српско и Православно, како је истакнуто у тачци 2 овога споразума.

4. У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе одмах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавијести. Нескладност начелне нарави решава вођство хрватског усташког покрета и вођство Комунистичке партије.

Ц И Љ:

Југословенска Комунистичка странка, којој је законом о заштити од 1922. године онемогућена акција слободног кретања и рада, с једне стране, и вођство хрватског ослободилачког усташког покрета, с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно дужност заједничке борбе и међусобно помагање у сваком случају потребе до постигнутог циља: РАСПАДАЊЕ ДРЖАВЕ И СВЕГА ШТО ЈЕ СРПСКО И ПРАВОСЛАВНО.

Сремска Митровица, јуни-липањ, 1935. г.

За комунистичку странку,
Моше Пијаде с. р. новинар.

 За усташки ослободилачки покрет
Др. Миле Будак с. р. адвокат.

——————–

Оригинал се налази у Војно историјском институту, архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638




8 коментара

  1. Vesna

    Занима ме како је Моша Пијаде могао да потпише овај документ када је , по свим расположивим историјским документима, те године био у затвору . Иначе , верујем да , када би нам била доступна многа неуништена документа из разних архива , свашта бисмо још сазнали о људима који су у Србији били на власти или у врху власти. На жалост , овакве истине доводе до мржње међу читавим народима а криви су само послушници који су радили за себе и вођу. Као и данас , уосталом. Обични смртници су беспомоћни и не стижу никога да мрзе.

  2. Jovan

    Dalekovidnost dr Jovana Rašković, (koga je suluda grupa profašistički orjentisanih uklonila sa političke scene da bi mogla pljačkati i uništavati vlastiti narod, apotom voditi na neizvjestan put bez povratka u zavičaj), je istorijska činjenica. Zloupotreba objavljene naučne misli dr Jovana, da su “Srbi lud narod“, zapravo predstavlja dobar osnov za istorijsko istraživanje. Rano je posmatrati događaje od ’90-ih pa na ovamo sa naučno-istorijskog stanovišta, ali čovjek bi trebao biti “pametan“ da bi u tezi dr Rašković Jovana, o “ludilu Srba“, odgonetnu, poruku, zasnovanu na činjenicama, istini. Uvod u “Sposrazum“ počinje otprilikr sa ovako je on otprilike glasio, a onda ide sadržaj ne vjerodostojnog “Sporazuma“. Da, nije vjerodostojan, dali izmišljen ili ne, a neko postavlja pitanje, kako ga je mogao potpisati Moša Pijade kada je….ako obratite pažnju vidjećete da umjesto potpisa stoji : “s. r. “ (svoje ručno, kada sadržaj nije potpisan). Kod Srba je često nepromišljena i po njih štetna manjina, upravljala nad progresivnom većinom. Na žalost pojedini Srbi koji sebe zbog VSS smatraju intelektualcima a za koje je dr Rašković zapravo rekao da su “ludi Srbi“, iskrećući teze, negiraju da je najveći broj Srba bio u antifašističkim partizanskim jedinica u kojima su članovi KPJ i SKOJ-a činili 10 % sastava, bili manjina, ali najbolji, najhrabriji borci. “Ludi Srbi“ o kojima dr Rašković govori, uglavnom zbog toga što su, pored obrazovanja, zaslijepljeni profašističkom ideologijom i mržnjom onoga što je antifašističko, a pripadnici partizanskih jedinica, posebno članovi SKJ-u i SKOJ-a, koje su procentulano visoko činili Srbi, su svi od reda antifašisti koji su iznijeli teret borbe u NOR-u i za to platili (pre)visoku cijenu. Samo budale mogu nešto ovako prihvatiti, a dr Rašković reče “Srbi su lud narod“. Na kraju mislio je na onoga što na kraju tragično i završi, kukavički samoubilačkim činom, na žalost po Srbe, kasno je na sebe “digao ruku“.

  3. slobodan

    Poznata stvar, setite se da su na temeljima pravoslavnih
    crkava, koje su rušile ustaše, postavljani spomenici NOB-u, a ovakvi sporazumi sve objašnjavaju

  4. slavko

    proslo se ponavlja istom merom ali je nema ko za ustaviti treba jedan biti ko drazo mihajlovic ali ga srbija jos nije rodila bice opasno po srbe balkana brisel sprovodi odluke i vlada beograda

  5. Sokol

    Oval sadržaj pojašnjava i progon sokolske organizacije i stradanje sokolskih pripadnika zbog patriotske orijentacije i težnji da se formira jedinstvena država i širi bratstvo medju slovenskim narodima. Proganjali su ih i činili velike represalije nad njima tokom Prvog i pre Drugog svetskog rata svi redom: rimokatolici, klerikalci, frankovci, komunisti – tzv. Katolička akvija Vatikana: slovenački i hrvatski Orlovi, papini Križari, Mačekovi Zaštitari slovenački klerikalni fantiji i dr., (otpuštanja s posla, progoni, internacije, osudjivanje na robiju, streljanje, vešanje…).

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *