Заборављени

Песник: Саша Ћулибрк

Док шиптари и усташе,
крволоке силне славе,
од хероја својих, Србљи,
окретосте своје главе.

Касапима из Преказа,
захвалнице песме поје,
ви пљујете по ономе,
што остави срце своје.

Важнија је нека баба,
што се туђим перјем кити,
од уснулог Божијег раба,
што би спреман крвцу лити.

Док мртвима спомен дижу,
угланцани великани,
кукавице говор нижу,
јер су храбри отерани.

Глава им је на сред пања,
живи већ су сахрањени,
у ритама од сећања
и од свих заборављени.

Од Последњих, што рат сабра,
сад изгнани и продани…
Србадијо моја, храбра,
ко ће сутра да вас брани?

За рат, богат вола даје
(сиротиња сина спрема),
вина, песме… и не хаје.
Он сад јесте, јер њих нема.

У следећем неком рату,
колики ће бити строј,
од Вукова што осташе,
за последњи онај бој.

У строју нам сад не стоје,
Манџа, Макса и Мојсије…
а следећи од нас, ко је?
Место крви, суза лије…

Преживеле свих битака,
убио је заборав,
одрече се Мајка деце
и магарац, а не лав.

Погнуте су Браћи главе,
преосталих ред се згусну,
у дан, кад Аждају славе,
Свети Ђорђе тихо усну.

Стари Манџо, мирно спавај…
смејаћемо се ми једном, опет.




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *