Напаћен и сакат
Ђе ћеш веће слике и прилике но кад земља не цјени ратнике. Ваљали су пред хордама љутим, сад о томе, боље и да ћутим.
Ђе ћеш веће слике и прилике но кад земља не цјени ратнике. Ваљали су пред хордама љутим, сад о томе, боље и да ћутим.
Док шиптари и усташе, крволоке силне славе, од хероја својих, Србљи, окретосте своје главе…
Сањао сам ноћас ја српске јунаке, у снове ми дошли браћа Југовићи, не осташе дуго, са Богданом старим, кажу да морају на Косово ићи.
Свако од нас на својим леђима носи велико и тешко бреме, како своје прошлости, тако и своје садашњости, а самим тим и своје будућности. Ја се не стидим своје прошлости, живим у садашњости и подигнуте главе гледам у будућност, без обзира колико она трајала.
Јунаци, хероји, браћо, Делије, нико од Вас није више међу живима, а веровали смо да је то био последњи рат и да га више никада неће бити, чак и тога дана када је настала ова фотографија веровали смо у неко боље, лепше и срећније сутра, веровали смо у то да ничија деца више неће гинути и да након наших ничије мајке неће сахрањивати празне ковчеге синова јединаца…
Војни теоретичари и данас се споре око времена званичног настајања специјалних јединица у оквиру регуларних војски. Нема слагања ни у идентификовању земаља у којима су званично формирани први састави за дејства под којима се најчешће подразумевају герилске, диверзантске и друге акције на ратишту – углавном у плићој или дубљој позадини непријатеља. Постоје дилеме и око основних задатака специјалних јединица, посебно када се зна да поред квалитета борачког састава, у великој мери зависе и од расположивог наоружања.
Своје успехе у Првом светском рату Србија је платила огромним жртвама, по последњим подацима говори се о 1.250.000 погинулих војника и цивила. Што у процентима говори да је Србија изгубила око 28% од свог предратног становништва. Многи од њих своје кости су оставили ван своје отаџбине. Не постоји данас прецизан податак колико је српских војних гробаља широм света али се наводи да је тај број већи од 200. Било бих их и далеко више да се нису погинули на Солунском фронту ексхумирали и пребацили у српско ратно гробље на Зејтилнику.
Трагате већ дуго за податком о свом деди ли прадеди који је током Првог светског рата пао у непријатељске руке, који је рањен или погинуо? Ево могућности да на веома лак начин пронађете писани траг о њему.
За кога сам крвав био бој, Мислио сам ја за народ свој, Отаџбина звала Србина, Да је брани од злих душмана…
Како се обнављала државност Србије и чувала непроцењива баштина? Манастири обавештајни центри, штабови устаничких вођа и магацини муниције. Хаџи Рувим, просветитељ и духовник, први је Србин погубљен у сечи кнезова
Борачко гробље крај цркве у Великој Моштаници подигнуто је углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чије су кости расуте далеко од родног краја
Тешка ли је земља друже, где ти палом кости леже, да л’ и мртав стражу чуваш, да л’ од тебе и сад беже…
За разлику од Хрватске или Босне у којима ратни ветерани имају предност у запошљавању, али и бројне друге бенефиције, у Србији се чак и не зна тачан број оних који су бранили своју земљу.