Руски командоси који су уплашили НАТО

Није нас бринуло 40.000 војника Алијансе, иако нас је било само 200 – каже пуковник Сергеј Павлов

Руски ветерани-специјалци Ваздушно-десантне војске (ВДВ) стигли су у недељу у Србију први пут после 1999. да обележе годишњицу једне од најризичнијих војних операција 20. века. Тада се, током 11. и 12 јуна, 200 најхрабријих руских падобранаца у 15 транспортера и 10 камиона сјурило у усиљеном маршу дугом 620 километара од Угљевика до Приштине и заузело стратешки важан аеродром Слатина, испред носа НАТО јединицама.

У недељу је 13 ветерана слетело на аеродром „Никола Тесла“ и наставило пут према Републици Српској, где ће остати до петка, после чега се враћају Београд. Међу њима је био и гост највишег нивоа, пуковник Александар Маргелов, херој СССР, син оснивача Ваздушно-десантне војске.

Мало је познато да је подвиг из 1999. који је уплашио и зауставио ОВК да не напада зачеља избегличких колона и одбранио част Русије, самоиницијативно извели војници ВДВ из руске бригаде СФОР у Босни и Херцеговини.

– Генерали Рибкин и Епифанов и пуковник Игнатов касније су ми признали да су самоиницијативно наредили марш на Приштину. Били су изузетно потресени 1999. кад су изнад њих прелетали НАТО авиони да бомбардују Србију. Рибкин је говорио да су му то најтежи тренуци у дугој каријери. Кад је чуо да ће НАТО ући на Косово, понесен емоцијама и жељом да заштити српски народ, позвао је 200 најхрабријих на марш до Приштине, јер је знао да уопште није планиран руски контингент у КФОР.

После подвига његовог батаљона, НАТО је морао да прихвати руске трупе – открива Саво Цвијетиновић, некадашњи начелник Центра безбедности у Бијељини, а данас председник удружења „Српско-руска заједница“. Оно је, заједно с београдским удружењем „Завет српско-руски“, организовало долазак и боравак ветерана ВДВ у Републици Српској. Није планирано њихово задржавање у Србији да се посета ових хероја не би исполитизовала, кажу организатори.

Они подсећају да су организатори и учесници десанта на Слатину у тренутку извођења акције збунили и тадашње власти у Москви, а неки политичари су чак предлагали да се батаљон ВДВ „отпише“. За генерал-мајора Рибкина, који се сматра иницијатором акције, она је значила крај напредовања и убрзано пензионисање. Међутим, после доласка на власт Владимира Путина подељено је 300 одликовања „Усиљени марш Босна – Приштина“ која су изузетно цењена.

Западни извори потврђују да су извештаји да су Руси заузели аеродром Слатина у рано јутро 12. маја 1999. изазавали хаос у НАТО, али и страх код терориста ОВК који су током ноћи извукли дебљи крај у покушају да истерају командосе ВДВ с писте.

– Тада нисмо знали да на Косово стиже 40.000 војника НАТО. Међутим, и да смо знали, то не би било важно. У најважнију војну операцију свог живота кренуо сам, као и моји војници, због љубави према Србима и у одбрану части Русије. Данас, после толико година осећам као да сам се вратио у своју земљу, кад видим ова лепа и насмејана лица – потресено је рекао пуковник Сергеј Павлов, командант батаљона ВДВ.

Он се сећа да су НАТО тенкови покушали да пробију руске барикаде око аеродрома, али су одустали кад су видели специјалце с лансерима ракета у рукама. Затим су покушали хеликоптерски десант на писту, али су их у томе спречили руски транспортери. Главнокомандујући НАТО агресије, амерички генерал Весли Кларк, урлао је преко радио везе на британског генерала Мајкла Џексона да његови војници „униште Русе“. Џексон је одбрусио: „Не пада ми на памет да започнем Трећи светски рат“.

– Ниједног тренутка нисмо се уплашили. Знали смо да иза нас стоје два велика народа: Руси и Срби, и да морамо да бранимо њихову част. Ако треба, до смрти – каже пуковник Павлов.

Нажалост, подвиг руских специјалаца готово да и не постоји у српском колективном памћењу, констатује Љубиша Ристић из друштва „Завет српско-руски“, организатор посете руских командоса.

– Желимо да се у јавности расветли улога храбрих људи који су били спремни да се супротставе целом НАТО пакту да би заштитили Србе. Подсећање на подвиг командоса ВДВ је наша борба за прошлост да бисмо имали право на будућност – каже Ристић.

ОВО ЈЕ МОЈА ЗЕМЉА

Дуго сам живео овде, постао сам један од вас, сетно је рекао генерал Николај Спасков, који је у јуну 1999. био задужен за организацију батаљона ВДВ који је „закочио“ НАТО. – Дошао сам у Босну 1993. и био на различитим дужностима гледајући борбу и патње Срба. Са Косова је моја јединица повучена 2001. године, али имам осећај да никада нисам одлазио. Ово су моја земља и народ – рекао је генерал Спасков.




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *