Распродаја наше имовине на окупираним територијама

„Србија ће се борити за своја права и своје власништво на Космету.” Наведена реченица је заједнички именитељ свих изјава српских званичника изречених поводом најављене или управо окончане приватизације имовине српске државе на окупираним територијама, предузећа из централног дела земље и Покрајине Војводине.

Отимањем окупираних територија, Србији се отима и непокретна имовина коју су њене државне институције процениле на око 220 милијарди долара. Толика је укупна вредност непокретности на које право полаже држава, њена привредна и јавна предузећа. Приватна имовина више од 30.000 српских породица, које су протеране по доласку међународних трупа 1999. године, вреди најмање четири милијарде долара.

Упркос противљењу Владе Србије, са којим су упознате и институције међународне заједнице, Цивилна мисија Уједињених нација на окупираним територијама (Унмик) од 2002. године спроводила је накарадну приватизацију друштвених и државних предузећа. Вредност имовине око 1.500 до сада приватизованих српских фирми на окупираним територијама процењује се на више од 1,5 милијарде долара, казују подаци ПКС.

Преостало је да се приватизује још неколико стотина фирми, већина их је на северу Покрајине, у местима са већинским српским становништвом. Међу предузећима која још нису продата је РМХК „Трепча” и комплекс хотела и скијалишта „Брезовица”. „Косовска приватизациона агенција је проценила да њихова вредност премашује две милијарде евра”.

Поводом последње вести, објављене недавно, да је тамошња власт продала и 70 одсто удела у „Телекому” и ПТТ, владина Канцеларија за Косово и Метохију огласила се са оценом да је продао „невласник без икакве сагласности, овлашћења и учешћа у поступку продаје стварних власника и тиме обмануо купце о стварној власничкој структури Телекома и ПТТ”. Јер, имовина ових фирми је у целости у власништву Телеком АД Србија и ПТТ Србија, са уделом и малих акционара.

Канцеларија за КиМ је саопштила и да ће о овој нелегалној узурпацији државне и приватне имовине обавестити међународну јавност и све релевантне факторе међународне заједнице.

„То питање могло је да буде покренуто и у претходних 12 година. На жалост, није „, рекао је својевремено Александар Вулин, директор Канцеларије за КиМ.

Српски Телеком је у августу 2010. године у „Фајненшел тајмсу” објавио упозорење могућим купцима Поште и телекомуникација Косова да је „реч о имовини насталој узурпацијом власништва и да ће се свим правним средствима борити против оних који се одлуче на куповину”.

Какав је до сада био однос међународне заједнице према „светом праву својине” на окупираним територијама?

У такозваним бечким преговорима 2006. и 2007. године, који су претходили Предлогу свеобухватног споразума за решавање статуса окупираних територија специјалног изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија, најмање се разговарало о имовинско-својинским питањима, изјавио је за наш лист Александар Симић, члан нашег преговарачког тима.

Према његовим речима, становиште ЕУ било је да сва имовина на окупираним територијама, природна богатства, средства у својини државе и локалне самоуправе, припадају окупираним територијама и да Република Србија нема никаква својинска права у јужној Покрајини, рекао је Симић. Да су сва јавна предузећа на тој територији имовина Косова, а не Републике Србије, као што је записано у Уставу и Закону о јавним предузећима.

Др Борис Беговић, професор Правног факултета и члан делегације Српског преговарачког тима на разговорима 2006. и 2007. године у Бечу, сматра да су питања имовине и потраживања у будућим преговорима Београда и Приштине незаобилазна.

„Ако је реч о политичким преговорима, који треба да реше статус Космета, питање имовине не може да се заобиђе“, каже Беговић.

„Без преговора о имовини, спољном дугу, о наслеђеним обавезама и о потраживањима било које врсте, нема статусних преговора.“

Према подацима Канцеларије за КиМ, до 31. марта 2010. године на Космету је укупно приватизовано 545 друштвених предузећа. У косовски Приватизациони фонд до тог датума прикупљено је више од 460 милиона евра. У 95 одсто случајева купци су били Шиптари.

Вредност јавних предузећа на КиМ у милионима евра

– Површински копови Косово Обилић – 577,5.

– Термоелектране Косово Обилић (А, Б и топлана) – 1.500.

– Електроисток Обилић (мрежа далековода и релеја) – 166.

– Електрокосмет Приштина (мрежа далековода и трафо-станица) – 420.

– Ибар Зубин Поток (хидроелектрана и акумулација Газиводе) – ЕПС није доставио процену вредности.




2 коментара

  1. Aleksandar

    Umesto da se upute na hiljede tuzbi u Salzburg i da se tuze svi mi cutimo i sveostalo radi briselskog sporazuma inekog mira.I sve je trebalo da bude na tom sudu svaki nas objekat priverdni da se lepo plati odsteta i sveostalo ane da se rasprodaje ko kako oce i po naredznju MMF injegovih silnih policajaca ovde i hvale MMF i sveostalo kako jenophodnoi sveostale gluposti izmisljene i te kako d ans zamajvaju po svimosnovama.

  2. Zoran

    Није ми јасно, зашто се Влада не изјасни да је Космет окупирани део Српске територије и да нема никаквих преговора са арнаутима. Са таквима може само на познати, опробани начин.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *