Повратак отписаних

Пише: Оперативац

ptj-jso-hameri

Само два дана од последњег постројавања ПТЈ и њеног званичног расформирања уследили су позиви свим припадницима расформиране Јединице да се хитно јаве на дужност. Повод за то је напад шиптарских терориста на полицајце у Куманову и претпоставке да ће се сукоб проширити на просторе Србије. Враћена су им сва возила и опрема коју су припадници ПТЈ већ били раздужили, а која су планирана да им се одузму и проследе на друга места и у друге формације. Све што су припадници Јединице затражили, добили су, чак и више него што су мислили, као некад у време њихове велике славе. Многи од вас ће се питати ЗАШТО је уследило поновно окупљање те елитне Јединице која је расформирана по налогу Брисела. Разлог је више него једноставан и поражавајући. ПТЈ је последња и једина борбена Јединица у Србији са борбеним искуством које су ови припадници стицали у ратовима 1991-1999. Наиме, пошто нам је полиција и војска „очишћена“ (пензионисани или отпуштени) од већине људства које је учествовало у тим ратовима, Србија је остала само са једном Јединицом која је у стању да брзо реагује и да изврши било које наређење, а које се тиче безбедности Републике Србије.

Наравно, као и много пута до сада сви припадници ПТЈ су се јавили у своју некадашњу матичну базу у Липовици без размишљања и дилеме, јер Отаџбина зове. Иста она Отаџбина која их је расформирала пре 12 година, само под другим именом, а то је урадила још једном тачно 12 година после првог! Треба бити реалан познавалац тренутног стања у нашим војно полицијским формацијама и прихватити чињенице и истину, истину која је тешка и срамна.

У војсци је остало сасвим мало људи који су имали искуство у ратовима на просторима бивше СФРЈ, у полицији такође, јер наводно више нећемо ратовати. Од некадашње Војске Југославије остала је шака јада. После „демократских“ промена 5. октобра па до данас, сви министри одбране су радили на томе да се што више ослаби и разоружа војска, и у томе су дефинитиво успели. Многе војне јединице које су имале ратног искуства су расформиране и угашене, многи људи који су служили у тим јединицама, а који су своје најбоље године провели по рововима и ратиштима, су пензионисани или су им уручени откази. Тим променама су осакаћене многе познате војне јединице које су више пута доказале своју храброст и оданост током ратова 90-тих и којима смо се некад поносили и у којима смо часно служили. Уведено је цивилно служење војске које никад у нашој историји није постојало, то су били само почеци слабљења наше војске и земље. Касније је прекинуто обавезно служење војног рока, почели су да примају и девојке у оружане снаге. Кажу: кад је могла Милунка Савић, можемо и ми! Многи не схватају да су тада била друга времена, да се другачије живело и другачије размишљало. Милунка Савић је била једна од 10 хиљада жена, ако не и више. Војска је повучена са границе и данас је чува погранична полиција која, нажалост, то јако слабо ради, јер нам је граница бушна као швајцарски сир. Мађари нам нуде помоћ у људству и опреми јер наши полицајци немају ни једно ни друго, све у намери да спрече силне азиланте који пролазе кроз нашу земљу као кроз Кнез Михаилову у центру Београда.

Данас, захваљујући тим променама наша осакаћена војска иде у некакве „мировне“ мисије, учествује у НАТО вежбама и маневрима. Војни и полицијски саветници нам долазе из истих оних земљама које су нам убијале државу, народ, војску и полицију. Шаљу наше војно и медицинско особље широм света да помажу друге нације уместо да помогну својој. Кажу то је добро за нашу војску и земљу, јер тако ћемо стицати мађународно и војно искуство, војска ће научити како да се понаша у савременим ратовима итд. Па, зар наша војска није имала ратног искуства у прошлим ратовима? Зар га нисмо стицали на сопственој несрећи ратујући широм бивше СФРЈ а касније и за време НАТО агресије? Има ли друге војске и нације на овом свету која је крваво стицала своје војно и ратно искуство зарад слободе и бољег сутра? Водили смо рат са висештруко јачим и боље опремљеним непријатељски државама, које ни са свом савременом опремом нису успеле да нам нанесу војне губитке, онако како су они желели и планирали. Данас се пљују наши ратни хероји, исти они хероји који су бранили свој народ и своју државу, издајемо их и предајемо да их воде и изводе као накакве кловнове пред лажне ратне судове и измонтиране судске процесе. Пљују се људи који су имали снаге и храбрости да направе своје паравојне јединице и да узму ствар у своје руке, јер од некадашње ЈНА није било неке велике вајде, она је била и сама погубљена у ратном вихору. Некад смо имали Аркана који је самом својом појавом уливао многима страх на ратишту јер је имао незгодну репутацију, било је још људи попут њега а данас их се стидимо и пљујемо их. Кога ћемо данас послати да унесе страх међу непријатеља? Постали смо интернет ратници и „хероји“ који се крију иза тастатуре причајући како би „клали и убијали“ а у стварности не би смели пушку узети у руке, јер рат није тастатура. Једно могу да гарантујем и у то сам убеђен, да смо најјачи ратници на планети по питању вођења рата на интернету, нема нам равних!

Дакле спали смо на једну једину Јединицу која зна и уме да ратује и која је спремна да пружи отпор евентуалном нападу на нашу земљу. Наравно да у другим војним и полицијским јединицама има још ратних ветерана, али они нису спојени сви у једну јединицу већ су разбацани по разним јединицама, четама и одредима, а ПТЈ је једна јединица у којој се налазе сви они ветерани бивших ратова. Многи кажу да су то старији људи и да нису способни да издрже психофизичке напоре. Истина је да су остарили, и можда не могу сви да испуне психофизичке норме, али умеју да раде оно за шта су обучени и научени, да ратују и да бране земљу и у томе им нема равних.

У КЗБ је ПТЈ упућена истог дана када се десио напад у Куманову, јер зна се, чим се појаве чувени Хамери, све стаје. Ипак је страх из прошлих ратова присутан јер терористи знају са ким имају посла и ко се у тим Хамерима налази.

Истина тамо су већ присутни и припадници Жандармерије, али они нису ратовали и немају никаквог ратног искуства. Њеним припадницима су такозване шумокрадице убијале колеге, разбијали им главе циглама на стражи, замислите шта би се десило у евентуалном рату! Вишеструко бројнија од ПТЈ, Жандармерија има много младих људи у својим редовима који су рат видели само на ТВ и знају о рату из прича старијих. Много људи је примљено преко везе и без потребне школе коју требају да имају да би обављали посао и дужности на које су постављени. Није ни чудо, кад су нам министри и председници са купљеним дипломама, па кад могу они могу будући полицајци и војници. Само што политичари не ратују, не спавају по рововима, и не бивају убијани и рањавани као ти припадници разних јединица. Искуства која смо крваво стицали кроз ратове у прошлости смо олако заборавили, одрекли их се и препустили се „демократији“. Србија је ратовала кроз векове, не својом вољом већ су нам те ратове наметали други, а наметаће их сигурно и у будућности. Своје незнање и неискуство смо небројено пута до сада плаћали људским животима, а наша гробља се налазе свуда по свету зато што смо веровали свима, осим себи!

Македонска полиција је у само првом дану терористичког напада имала 8 мртвих и 37 рањених припадника полиције. Замислите само колико би ми имали губитака и рањених да се то десило код нас? Искусних војника и полицајаца немамо пуно, резервисти више не иду на војне вежбе, а обавезна војска је укинута. Многи ветерани су се опекли и разочарали односом наше државе према њима и њиховим заслугама, па је питање да ли би опет узели пушку у руке и ишли да бране ову земљу. Мушкарци све мање размишљају да служе чак и добровољно јер им је то „губљење времена“, а девојке се пријављују у војску као да је то избор за мис, а не ношење униформе. Праве се лажне анкете и преувеличава се поверење народа у војску. Војску којој су истекли сви могући ресурси, којој падају хеликоптери и авиони, којој се убијају војници и старешине јер не могу да издрже срамоту којој су изложени или пак јер не могу да саставе крај са крајем од силних кредита и дугова. Млади питомци (демократски се данас зову кадети) који нам гину на полигонима не знајући да препознају праву од школске муниције, а који су били на завршној години војне академије! Уништавамо и распродајемо наводне вишкове лаког и тешког наоружања уз образложење да је то наоружање застарело и прескупо за одржавање и да нам то није потребно. У војску се није улагало још из времена ЈНА и њеног неславног распада. Једном речју постали смо војно неспособни као нација! Шта би радиле све те девојке да се зарати и да их Отаџбина упути да је бране? Верујем да би врло брзо схватиле шта значи носити униформу и бити војник, али и многи мушкарци би тада то схватили. Њихово неискуство би било плаћено највећом ценом, у то нема сумње, јер нема ко да их научи и квалитетно обучи. Научити и обучити неког да буде војно способан траје мало више од 3, 6, и више месеци, некима не би помогле ни године.

И зато…

ЖИВЕЛА СРБИЈА! ЖИВЕЛА ЈЕДИНИЦА!




22 коментара

  1. Slavko

    Svaka cast onome ko je napisao clanak! Pripadnik sam jedne srpske specijalne jedinice i sve sto ste napisali kao da ste procitali u mojim mislima i mislima drugih patriota, koji su nazalost vecina samo iza tastature… Pratim Vas vec neko vrijeme i zaista sam ohrabren kad vidim da postoji neki moj istomisljenik i da vrijedi i dalje da se trudim o i borimo! Sretno
    Pozdrav

  2. Никола

    Жалосно је шта нам од државе праве прозападни пиуни. Како сам и сам припадник једне наше јединице тешко је гледати овако нешто. У свакој нормалној земљи се улаже у такве јединице и исте се „обнављају“-проширују новим људима а искуство старијих припадника вреди сувог злата. Битно је да се код нас каже како нема држава пара…а има се пара за силна возила и којекаквих повластица још…. Ништа нисмо научили кроз прошлост…

  3. colonelo

    Pravi presek stanja stvari.Ja licno sam napustio Vojsku i jednu od njenih najelitnijih jedinica,jer nisam vise mogao da gledam sramotu,gde mi ambasada jedne nam „prijateljske“ zemlje,ne da da imamo strazu…smetamo im,kazu,uznemirujuce delujemo na njih…

  4. Zgadjen

    Ja nisam ni u kakvoj specijalnoj jedinici, sluzio sam vojni rok u pesadiji, nemam nikakvu sklonost ka nosenju oruzja i uniforme. Ipak, moram primetiti da najveca posledica ratova devedesetih, i konfrontiranja sa Amerikom, nije gubitak teritorija, pa cak toliko ni slabljenje vojske. Problem je slabljenje srpskog ratnickog duha. Muskarci su postali zene, kao zene razmisljaju, kao zene idu kroz zivot, puni straha i kukavicluka. Pri eventualnoj mobilizaciji, ne bi se odazvalo ni 30% ljudi (odazvali bi se naravno oni Srbi sa sela, tradicionalno, i tek po neko iz grada). Sto je najgore, poznajem ljude koji javno to govore…. „u slucaju rata, ja palim preko“….. To se ni u snu nije smelo reci pre samo 50. godina u Srbiji. Danas je to obrazac ponasanja, duh srpski je klonuo, a pravimo po jedno dete po porodici….. Ni u krevetu nismo sposobni za rat, kamoli na mrazu, u blatu i rovu.

  5. 124C41

    Све што је речено у овом тексту је 100% тачно, немамо Војску и искусне људе у њој, исто тако и у полицији, а и сами видите ко нам је на месту у ВС и полицији и на осталим државним функцијама. Ја сам хтео да служим војни рок, али нисам прошао психо тест јер као нисам задовољио „критеријуме“, а типови који су имали тетоваже, и уличарско понашање и наравно везе, јер сам чуо једног који је разговарао са неким на мобилни како ће неки пуковник да му среди да одслужи војни рок,они су прошли и задовољили „критеријуме“. А да се стекне војна обука у приватној школи, типа „Team Tactical Training“ у Београду је скупо, треба да се плати барем 2.000 евра за обуку која траје неколико недеља. Ето где смо стигли са нашом вољеном „демократијом“, без војске, полиције и државе, а народ незаинтересован за све, осим за ријалити програм и ТВ Пинк… А што нам сви живи из околних земаља прете директно и индиректно, то ником ништа, зато ће да прођемо као нација далеко горе него у Првом Светском рату.

  6. Natasa

    Svaka cast za tekst,nazalost sve je to tacno,nemamo vise cime da branimo drzavu kao ni kompetentne ljude za to,t.j
    vrlo malo ih je ostalo…Najlakse je pokupovati diplome i nestrucno voditi drzavu u propast,kao i sve rasprodati i neulagati u ono sto je drzavi najpotrebnije…Podhitno treba postaviti neke prave ljude da vode ovu drzavu,jer sve ovo je vise katastrofa!!Samo zelim da dodam da nebih potcenjivala zenski rod sto se tice vojske ili policije jer danas ima dosta zena koje bolje rade svoj posao od nekih muskaraca…V
    Veliki pozdrav za Jedinicu!

  7. Djole

    Ima ljudi koji mogu da obave zadatke bilo koje namene, svi oni su u zatvoru jer su radili po nalogu nekih i sada ispastaju! A upravo su oni prosli ratista i svi su ih se plasili!

  8. Igor

    Državu nije bitno u slučaju rata koliko neko više- manje ima iskustva u ratovanju. Mi smo za njih broj i topovsko meso. U ratu neko će dobiti izveštaj da je u borbama u prošlom danu život izgubilo 20, 50, 100 mladića…a on će da zevne spusti izveštaj i reće mobiliši još. Ratovanje bez jasnog smisla i cilja ratovanja nema nikakvog smisla. U ratovima devedesetih ni u jednom nismo imali cilj ratovanja.

  9. jovan

    svaka cast za formiranje ove jedinice,a li nema razloga za brige povodom odbrane srbije ima jos nas ratnih veterana koji smo prosli kroz ta vatrena krstenja ,setite se kosare i ko ga je odbranio.iako ratni veterani od strane rukovodstva drzave nisu ispostovani i pokradeni,ali jedna je srbija i druge nemamo i mora se braniti,a rukovodstva je bilo i bice.tako da nema razloga za brigu licno ja sam spreman a verujem i vecina mojih ratnih drugova da opet stanem na braniku zemlje ako to bude potrbno,

  10. Dagan

    Ovim putem se ponovo obracam Jedinici i svim ratnim veteranima koji su imali iskustva u prethodnim ratovima. Vec sam jednom izneo svoj predlog,na koji na zalost nisam dobio nikakav odgovor. Sve sto ste do sada u ovom clanku rekli,na zalost je istina. Vojsku su nam rasformirali strani spijuni,koji sede na celu nase drzave,i kako jedni odu,drugi dodju. Ljude koji su krvarili gace,da bi spasavali ovu zemlju,sada salju u smrdljivi Hag,da im sude oni koji su ovu zemlju unistavali. Jednostavno.predstavnici nase vlasti,sadasnje a i prosle,su njihovi ljudi,i kao sto vidimo,rade organizovano protiv srpske drzave i njenog naroda. Da skratim pricu… Ja imam 27 godina,i na zalost,nisam docekao da kao svaki pravi Srbin odsluzim vojni rok,jer su dusmani u medjuvremenu unistili i ukinuli vojsku. Iskreno,osecam da ce u skorije vreme nasa zemlja biti uvucena u neki novi rat,i ja od tog rata necu bezati preko,iako imam mogucnosti. Jedino ne bih voleo,da kad taj trenutak dodje,da na frontu budem glineni golub. Bilo bi jako dobro da iskusni ljudi,bivsi pripadnici elitnih jedinica,koji su raspusteni,i sada verovatno imaju slobodnog vremena,naprave neki kamp za obuku novih mladih ljudi,jer od drzave nema nista. Znam da je neizvodljivo praviti obuke sa pravim oruzjem,ali sada postoje replike,koje mogu posluziti u obuci. Ja ih imam nekoliko,i rado bi ih dao za tako nesto . Razmislite o tom predlogu… Prvo,vi mozete i da zaradite nesto od toga,ali znam da to vama nije toliko vazno. Mnogo je bitnije da se to vase iskustvo makar malim delom prenese na ljude koji jos uvek nisu klonuli duhom. Ja se zovem Dragan Jankovic,i svim rasformiranim jedinicama i ratnim veteranima saljem veliki pozdrav,a ovim spijunima o kojima sam pricao,jedan veliki K U R @ C

  11. Nebojsa Radjevic

    Ne znas koliko nesto vrijedi dok to ne izgubis…sram da ih bude …raspustili su ono sto je jedino iskusno bilo u Srbiji i sada…cim je malo zagustilo guza sijece 12-ku zeljezo…dosli iz guzice u glavu …ako se bilo sta desi u Srbiji mladi ljudi ce imati sta da nauce od ovih ljudi…dobro dosli kuci dobri ljudi…

  12. Lang

    Cenim odanost takve jedinice a kao ucesnik vojnih operacija 91-99 piam se samo jedno kako ce ta jedinica reagovati u slucaju da narod hoce da se obracuna sa birokratijom joja je ovu drzavu dovela u ovako stanje i opljackala sopstveni narod, barod ce traziti svoje a kakva ce uloga takve jedinice biri ako se nadod digne na oruzije ocete pucati po sopstvenom narodu da zastitite birokrate , bogate izdajnike . Mislim da volju naroda nikada nije pobedila ni jedna armija i nece . Nadam se da ce se neko zapitati zasto postoje te jedinice?

  13. ДЕМОН

    Са малим закашњењем. Овако, све је у овом тексту лепо изанализирано али је прескочен битан моменат, а то је да све оно што је у људству ваљало, што се доказало током ратних и других специјалних дејстава, што се школовало у центрима за обуку које је „формирао“ рат, готово сви који су знање и вештину стицали у условима коришћења бојеве мниције и осталих убојних средстава, који су против себе имали ветеране „секуритатеа“, „сигуримија“, „БНД“, „КГБ“ и других реномираних „сервиса“ и разноразних вежбалишта у западним републикама бивше СФРЈ – А НИСУ БИЛИ СИНОВИ/ДЕЦА ИСТАКНУТИХ КОМУНИСТА, нису могли да буду бедем одбране СЕРБСКЕ ! Одавно је познато да „бедемом одбране државе СЕРБСКЕ“ не командују потомци ратника, граничара, православних верника заклетих ЧАСНОМ КРСТУ И СЛОБОДИ ЗЛАТНОЈ, него неверници комунистичке сорте и њихови команданти у земљама извозницама демократије! Ееее, свака је „морално-политичка подобност“ битнија од Православља, психофизичке спремности и немања страха од ватре, зрна и висине. Ееее, наше СЕРБСТВО нападнуто, како ћемо…..?

  14. геџа

    Слажем се са садржајем текста апсолутно.Али штаће вам ти хамери који мој,мене су у војсци бозили фапови и тамови,сад имате Лазаре.Не бих сео у амерички ауто да ми га поклони неко…

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *