Последњи бој Чопора

Песник: Александар Недовић

Кораци тешки као олово,
Београд, Приштина, пут за Косово.
Место страдања где све је почело,
било је наше и биће поново.

Сузе квасе порушене гробове,
Србе у жици држе као робове.
Ђоном избегавам изломљене иконе,
Косово свето, не дамо те никоме.

Арнаут пали вољене нам светиње,
вековне цркве срушене су буктиње.
Живот је кратак али дуго живи сећање,
на реке крви, на мучно страдање.

Корачам тешко јер Косово волим,
свака жртва има да вас боли.
Вођени крвљу хиљада хероја,
дели нас ноћ до последњег боја.

Сијају звезде изнад Звечана,
зову звона Зочишта и Дечана.
Вукове боли песма анђела,
које је бела капа убила.

Зора слободе поново се руди,
Србија зове, чопор се буди.
Последњи бој и последња зора,
идемо тамо где се поћи мора.

Живот за чету, за земљу вољену.
Уз помоћ Бога,
ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ…


Мајицу ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ можете наручити овде




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *