У задњих неколико дана жестоко је појачано присуство македонске полиције и специјалних јединица војске у региону Гостивара и Тетова.
Званичног обавештења и разлога о појачаном присуству полиције и специјалних јединица војске нема али се претпоставља да је њихов главни задатак обрачун са шиптарским терористичким бандама у тим местима које су у неколико наврата протеклих дана пресретале и терорисале цивиле на улицама Гостивара и Тетова.
Немачка обавештајна служба БНД помно је пратила акције терористичког ОВК на Косову, које су, према њиховим извештајима, водиле у две оперативне зоне, али је за њих у то време страх и трепет била Јединица за специјалне операције којом је командовао Милорад Улемек Легија.
Дакле, ми смо до ’99. били нешто налик приматима који су захваљујући НАТО злочинцима еволуирали, сишли са грана, престали да лове доручак и постали људи?!
Дакле, кад год Скот и њему слични помену браћу Битићи обавеза је подсетити га да говори о терористима, а не туристима на пропутовању кроз Србију!
29. априла 1999. године шиптарски терористи су на врло окрутан и свиреп начин убили српску девојчицу Јасну Тасић. Било јој је само 15 година. Убице из банде Рамуша Харадинаја су и даље на слободи.
Нагорно-Карабах, Фергана, Чеченија, Северна Осетија — одред специјалних снага „Витез“ био је задужен за успостављање реда практично у свим конфликтним зонама СССР-а…
Васојевку Бранку Ђукић, свирепо су убила 2. септембра 1975. године двојица шиптарских бандита са Космета док се враћала из Пећи са уписа школске године јер им није дозволила да јој укаљају част. Бранкин отац је у судници бјелопољског суда витешки пресудио Шиптару убици и са својом кћерком се винуо у легенду.
1999. године, наша војска и полиција су се управо повукле са Косова и Метохије. Окупационе снаге улазе у Пећ и омогућавају погром преосталих Срба…
На крају, поред отмица за вађење органа, бавили су се (и баве) отмицама жена које продају у робље или користе у секс индустрији. Тако је први јавни доказ отмица жена за коришћење у секс индустрији пронађен у марту 2001. године у случају несрећне Еле Милутиновић…
Јел ово та поносна, суверена, непокорна и благодатна Србија о којој телалите господине кандидату без авионске карте и лове да окренете туру у кафићу: Бујар Нишани, председник Албаније, башкари се по југу Србије као свој на своме док Ви и ваши чауши треперите, ко бачене кесе запеле о гране дрвећа, чекајући дозволу некакавих секретарица председника месних заједница с Косова и Метохије да се умилостиве и дозволе вам да крочите на ту свету земљу?!
У рану зору 5. марта 1998. године група шиптарских терориста напала је патролу полиције у селу Лауша и ранила двојицу полицајца. Након овог терористичког напада полиција је покренула потеру за терористима који су побегли ка Доњем и Горњем Преказу у рејону Дренице, и тамо се забарикадирали у већ унапред припремљене бетонске бункере и ровове.
Припадници Jединице, после збрињавања рањених, схватили су да нема Срђе и Рајковића, за којег нису знали да је убијен. После подношења извештаја, Милорад Улемек, пуковник ЈСО, тражи дозволу за извлачење Перовића и Рајковића. Међутим, није му омогућено!
Два мигранта из Пакистана физички су напала у понедељак малолетну Суботичанку и покушали су да је силују
