Песник: Саша Ћулибрк
Док куцам на глува врата,
са Бадњаком у рукама,
вечерњега Светог сата,
дочекујем себе сама.
Тишина ме благосиља,
самоћа ми руке пружа,
а празнина пуна миља!
…ова ноћ ће бити дужа.
Пун је астал, дома празна,
обичаји давно дати,
сећања ме воде разна,
у стопу ме туга прати.
Пред иконом Свете молим,
за спасење и утехом,
да ме воле и да волим,
да се будим са осмехом.
Напољу се пуцњи чују,
радују се Христоверни!
Спаситеља најављују,
подигнимо главу, Смерни.
На истоку Звезда сину,
сви мудраци ка њој ходе,
барјак Наде к небу вину,
пути Спаса Звезди воде.
Старе ватре нека пламте,
обичаји нашег рода,
доброчинства нек се памте,
док иједан Србин хода!
Из збирке песама „Драгуљ у круни”
