Матија Бећковић: Да је „Косово изгубљено“, говоре они који су сами изгубљени!

Србин је онај кога се Косово тиче. Јер оно није само овде на земљи већ и на небу и свуда где има српског народа – поручио је Матија Бећковић

Матија Бећковић

Јерусалим је једини град, а остало су места. Косово је једино поље, а остало су пољане. Косовска битка је једина битка која траје вековима, а остало су туче. Косово Поље је највећи врх наше традиције и наше културе.

Овим речима обратио се академик Матија Бећковић, добитник овогодишње награде „Лазар Вучковић“, коју готово пола века додељује приштински недељник „Јединство“, једини косметски лист на српском језику.

На књижевној вечери одржаној синоћ у препуном Дому културе у Грачаници где је добитнику уручена награда са именом трагично настрадалог песника са Космета, Бећковић је поручио:

– Србин је онај кога се Косово тиче. Јер оно није само овде на земљи већ и на небу и свуда где има српског народа. Косово је модерно речено, ДНК српског народа, јер је поезија победила историју. Јер, историја не зна за Косовку Девојку, ни за Орловића Павла, ни браћу Југовиће, ни за њихову мајку, Рељу Крилатицу, ни за дијете Лауша, али поезија зна и како су изгледали и где су погинули и како су се борили и у којој су се цркви причестили – рекао је Бећковић. – Косово је више на небу него на земљи, то је оно поље са кога смо кренули увис и под својим именом убројани у хришћане. Наша велика поезија је крунисана косовским циклусом, а закључак те поезије је била песма „Пропаст царства Српског“.

Бећковић је нагласио и да се стално говори да је Косово изгубљено, те да то говоре они који су сами изгубљени, а да се Косово може изгубити само ако се изгуби у духу српског народа, што се неће догодити. После беседе Бећковић је публици говорио и своје песме.

ПАМЋЕЊЕ

Ова награда носи име песника који је као и многи други велики песници завршио трагично, али за памћење је остала његова награда и ови сусрети – рекао је Бећковић, коме је награду „Лазар Вучковић“ уручила уредница и заменик директора листа „Јединство“, Рада Комазец.

Иначе, Вучковић, један од првих послератних песника на КиМ који је био и новинар листа „Јединство“, утопио се 1966, у двадесет деветој години, у Охридском језеру.

Новости




1 коментар

  1. sekira

    srpstvo je vecno dok su joj deca verna,,,kosovo,muris njegovih bozura cin obilica su niti koje se prozimaju vekovima,generacijama,,,srbin,reaba da zivi po njegosevim stihovoima o vjeri i nevjeri,i kosovskim zavetom,sa kojim se radja zivi i umire,,,sa ponosom u srcu i stihovima na usnama,,za srpstvo,druga grb zastavu,,,zastanimo ktaj spomenika znanim i naznanim junacima ,srpskim herojima svih ratova…zavirimo u duse nase,nadjimo,obilica tepica sindjelica u sebi,,,pogledajmo njihove bista ,slova iimena njihovih neka nam u srcima i krvi ostanu uklesana.neka nam ih deca uce ,pamte zive,,,jer dela govore,,.junak je ziv dok ga se secaju pokoljenja..ko je srbin,srpskoga roda,od srpske krvi i poroda,a ne posao u boj za spas srpstva..kosovo je srbija,,kosovski zavet,junaka grobovi slozno zovu svi,kosovo,republiko srpska samostalni budite vi…vodu gaze al“dolaze…obilicevi zavetnici

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *