Досије

ЛЕГИЈА ОТКРИВА: Енглези учествовали у организацији Ђинђићевог убиства!

Милорад Улемек Легија

Бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, који је због убиства Зорана Ђинђића осуђен на 40 година и који је након интервјуа који је дао за недељник Експрес узбуркао читаву јавност у Србији, каже да Звездан Јовановић није убио тадашњег премијера Србије, већ да је прави убица, сат времена након атентата 12. марта 2003. године, побегао за Лондон.

Milorad Ulemek Legija

Он је из ћелије у пожаревачком затвору Забела поручио да има поуздане информације да је Ђинђићев убица у колима с дипломатским таблицама кришом стигао на аеродром и отишао из Београда, пренео је Информер.

Ево још неких најзанимљивијих делова Легијиног интервјуа који су, за сада, доступни јавности:

– Не постоји ниједан материјални доказ да је Звездан Јовановић у време атентата био у улици Адмирала Гепрата. Да су дозволили да се уради реконструкција догађаја, било би јасно да на Ђинђића није пуцано из те улице. То је и њима било јасно, па су бежали од реконструкције као ђаво од крста.

– Искази Звездана Јовановића су узети на превару и под уценом. О томе се на суђењу излануо Родољуб Миловић, када је рекао да је из своје свеске диктирао Звездану шта да каже. После је била прича како је Звездан заправо њега замолио да му помогне око исказа, јер се он не сећа, па му је онда Роћко читао из бележнице. Па чекај бре, ко је овде луд?

– Први метак је погодио Ђинђића, само не из оног правца како то тврди оптужница. Други је ранио Милана Веруовића, док се трећи забио у зид код врата зграде Владе. О томе су једногласно сведочили сви момци из обезбеђења који су били ту на лицу места. И сад су они луди, измишљају? Па тај Веруовић је био спреман да погине за премијера. Добио је метак, а они су га малтене прогласили лудим. И наравно да је кључ у првом метку, тај је био већег калибра од оног који је погодио Веруовића, али добро, шта ја знам.

– Један припадник Службе који је био стациониран на аеродрому послао ми је поруку да је сат времена након атентата на Ђинђића Н. Н. лице ушло на аеродром на споредну капију, у аутомобилу са дипломатским таблицама британске амбасаде, и да се укрцао у мали џет ‘цесну’ без ознака, и без икакве најаве одлетео за Лондон. Исту такву потврду добио сам и недељу дана касније од једног припадника јавне безбедности са аеродрома.

– Знам само да Ђинђић није убијен из фамозне пушке коју су покушали да угурају на суђењу. Не постоји материјални доказ да је премијер погођен из те пушке. Чак ни стручњаци из Визбадена нису могли то да утврде.

– Гледали смо у судници чувени филм на ком се види како Звездан Јовановић стоји као погубљен, а Миле Новаковић му прича где је шта било. Иста прича је и с оном чауром. На филму видимо неког међеда из УКП како ровари по лишћу и одједном, опа! Чаура! Као само једна, ту је упуцаван снајпер. Па зна се како се упуцава снајпер. Минимум десет метака.

– Није тајна да су Енглези руководили ‘Сабљом’. Уосталом, министар Душан Михајловић је био њихов пулен. Сваки изештај који је стизао до њега одлазио је до одређених људи из британске амбасаде.

– Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум су ухваћени живи. Тачно је да су ту били и Спасоје Вулевић и Родољуб Миловић. Тачно је и да је Миловић звао Душана Михајловића и да је овај у договору са Чедом Јовановић донео одлуку да се ова двојица не хапсе, него да се ликвидирају на лицу места. Једино је Багзи специјалац успео да побегне из обруча и оде аутобусом за Сурчин, а онда стопом без пасоша у Грчку. Ма важи.

– Спасојевић је кренуо према жичаној огради, где га је ухватио припадник САЈ Милроад Јанић звани Мачак. Он му је наредио да клекне и ту га изоловао. Спасојевић код себе није имао никакво оружје. У готово исто време, на другој страни дворишта, други припадник САЈ Драган Барашанин успео је да ухвати Луковића, који је такође био ненаоружан. После Михајловићевог сигнала, приступило се ликвидацији. Слађан Ђорђевић из САЈ је из ‘ленд ровера’ донео пушкомитраљез М72, који је положен пред Спасојевића, док је Барашанин поставио у руку Милета Луковића ону бомбу коју видимо на сликама.

– Од 14. марта 2003. године, па све до своје предаје 2. маја 2004. године, ја сам боравио у својој кући, у посебној просторији. Осим покојног Александра Тијанића, те фамозне ноћи предаје у мојој кући су били и Драган Јочић, Раде Булатовић и Горан Радосављевић Гури. О чему смо тачно причали, оставио бих за себе. Није за ширу јавност. Што се тиче гаранција и обећања, нешто је испуњено, нешто није, али то тако иде кад се договарате с политичарима. Опште је познато да политичари једно говоре, друго мисле, а треће раде.

– Касније је новац који је пронађен у торбама које су ова двојица имала са собом, око 3,5 милиона евра, однет у Михајловићеву канцеларију, где је и подељен. Зна се и ко се талио. О свему овоме постоје и службене белешке које су после те акције написали припадници САЈ.

Коментари (5)

  1. Elaine Hasty каже:

    Was not the arrest and conviction of Milorad Ulemek far too quick and far too obtuse. The conviction was purely circumstancial. These have been criteria for the all Serbs subsequently arrested, tried and convicted over the years that have followed. No evidence ever sticks to Croats, Bosnians and Albanian’s (Kosovan s aswell) yet the slightest most menial scrap of suspected evidence has a Serb jailed for life. I listened at the time to Milorad Ulemek’s two hour speech in court, his arrest was purely propaganda. And as for the unopposed escape to London of a proposedly true killer is of no surprise. Everything to do with Serbia in the aftermath of the Balkans War is a true work of fiction written by USA to legitimise it’s illegal attack upon a country that has always been an ally. As with its illegal war, illegal weapons and it’s burying and rewriting of the truth, there is much USA does not wish to become public knowledge, it’s dirty secrets need to be kept silent. Sadly those countries who assisted in NATO’s atrocities against Serbia also have their own actions and cover-ups to surface.

  2. iz glave каже:

    да су странци ( уз помоћ ђинђићевих другара) убили премијера знам и причам 10г, јер да је званична и одобрена амбасадорска верзија истинита, због завере би гомила патриота била збрисана у Сабљи.
    Прво што ми је било сумњиво је боравак тв екипе и снимак убиства који се на Нету појавио исти дан, а онда се видело да је на њему рађено, па је повучен. После се само гомилало, више метака, више праваца, рушење у Шилеровој, пикавци, јалова Сабља, нова судница холивудског типа… а главни доказ је ко је профитирао после убиства – окуп-колон башибозлук

    1. Miroslav Solunac каже:

      Legiju osloboditi sto pre! Imam ovde zanimljiv video o motivu za ubistvo Z.Djindjica…Krunski svedok,nekadasnji guverner Narodne banke Borka Vucic je nastradala pod cudnim okolnostima…Vredi pogledati! Postovanje i pozdrav! https://www.youtube.com/watch?v=mX_NyW4uSkE

  3. Slavica Jovanovic каже:

    Sve je to u reziji Zapada i nihovog poslusnika Crnogorca Vladimira Bebe Popovica , savetnika Djindjica , cilj im je bio da se na sva mesta postave americki kadrovi i NATO poslusnici , dokaz da su Crnogorci – Milogorci i te kako umesani je i taj da su u ” sudjenju stoleca ” , ucestvovali sve sami Crnogorci , Nata Mesarovic iz Podgorice , Beba Popovic izgubljeni covek , posebno duboko patio zbog licnih tragedija svog rodjenog brata koji je rodjen i umro redardiran u Jagodini , a Beba americka zvecka i crnogorska krio ga od ociju javnosti . Tokom celog montiranog procesa defiluju sve sami Crnogorci . Posle odredjene vremenske distance i posle svega sto smo doziveli od Crnogoraca , priznanje Nezavisnog Kosova , progon Srpske Pravoslavne Crkve , negacija svega srpskog , sasvim je jasno da ovo ubistvo ima drugu pozadinu i to medjunarodnu , u cilju stvaranja Velike Albanije , potpomognute trgovinom heroinom u cemu prednjaci Keljmendi narko bos , koji finansira i Mila Djukanovica , ako se uzme u obzir da Ljubisa Buha Cume i Vuk Draskovic imaju zajednicki biznis u Petkovici , gde vlada klan Veselinovic clanovi SPO , da je Cume ekumenisti vladiki sabackom Lavrentiju alias Zivku Trifunovicu asfaltirao put do Soko Grada kod Ljubovije , do manastira Sveti Nikola , sve je jasno . Zauzvrat , Lavrentije mu sa Veselinovicima iz Petkovice poklanja manastirski kamenelom i manastirske sume . Nista cudno da bivsi nacelnik sabacke policije Milomir Veselinovic , nije se istakao tokom akcije ” Sablja ” , dok mu je sestra Vesna Veselinovic radila u Kasacionom Sudu , zajedno sa Mesarovickom . Iskompromitovanog Lavrentija tereti i podatak da se u Sapcu u Karadjordjevoj 3 , nalazi sediste SPO i to bas u Vladicanskom Dvoru i da njegovi svestenici poput Voje Petrovica diliju drogu . Ne treba zaboraviti ni da je Lavrentijev ujak pop Vlada Zecevic Crnogorac i sve je jasno . Djindjica su umili oni koji stvaraju Veliku Albaniju , a sve to placaju krvavim siptarskim parama od medjunarodnog sverca droge u cemu su Siptari najprodorniji , jer su na taj nacin kupovali i naoruzanje za OVK , te kad se uzme u obzir ko je bio najgrlatiji posle ubistva , jasno je zbog cega im je smetao Zoran , Srbin sa druge strane Drine . Nisu zeleli jedinstvo prekodrinske brace . Zoran je doveden na kljanje . U to vreme svaka i najmanja prodavnica makar se nalazila i na najudaljenijem brdu i imala samo gajbu piva , kilo secera i sto grama kafe , imala je video nadzor iznad ulaza. A da taj dan Zgrada koja bi trebalo da je najsigurnija i najbezbednija zgrada u drzavi nema video nadzor , to je prica za malu decu i sabotaza iznutra . Djindjicu su dosli glave njegovi crnogorski savetnici . Jos ako se setimo i iscenirane Ibarske magistrale , gde su SPO- vci pokusali da se otarase Zvonka Osmajlica ozbiljnog svedoka protiv Vuka Draskovica u Hagu , za kojim je i Franjo Tudjman raspisao nagradu u vrednosti 270 hiljada tadasnjih nemackih maraka , jedino sto nisu uspeli da urade na brzinu je da provere ko je skim seo , a Draskovic pred polazak nazvao Ljubu Rankovica protodjakona iz Valjeva , verovatno radio stanicom , posto mobilnih retko da je tada bilo , a nelegalne radio stanice americke proizvodnje kod njih su prisutne vise od tri decenije . I na kraju i Zoran i Draskovic imali su finansijere sumnjivih biografija i okorele kriminalce , ko zna kome su se zamerili .

  4. Bivši učenik каже:

    Svaka država ima svog LUKU LABANA I svoju Žozefin, gledali ste francuskog i našeg Profesionalca!

Напиши коментар