Извођењем непобитних доказа аутори „Трећег метка“ доказали су да Ђинђић није убијен хицем из Гепратове улице, да је пуцано са два места, пушкама различитог калибра, да Звездана Јовановића нико од сведока није видео…
Припадник Службе стациониран на аеродрому послао ми је поруку да је сат времена након атентата НН лице ушло на аеродром на споредну капију, у возилу са дипломатским таблицама британске амбасаде, и да се укрцало у мали џет, „цесну“ без ознака, и без икакве најаве одлетело за Лондон. Исту такву потврду сам добио и недељу дана касније од припадника јавне безбедности с аеродрома.
Бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија, који је због убиства Зорана Ђинђића осуђен на 40 година и који је након интервјуа који је дао за недељник Експрес узбуркао читаву јавност у Србији, каже да Звездан Јовановић није убио тадашњег премијера Србије, већ да је прави убица, сат времена након атентата 12. марта 2003. године, побегао за Лондон.
Никола Врзић, коаутор књиге „Трећи метак“, која оспорава званичну верзију убиства премијера: Спорне су скоро све тачке официјелне верзије догађаја. Три пуцња чули су сви припадници премијеровог обезбеђења
