Косово је тајни амерички нарко пројекат који годишње заради три милијарде долара!

Пише: Константин Пензев, писац, историчар

„Пројекат Косово“ – то је вашингтонски пројекат највећег нарко-дозатора у Европи!

kosovo-droga

Главни део авганистанског хероина (више од 70%) иде у Европу преко Косова, прецизније, преко мафијашких групација косовских Албанаца

Према тврдњи директора Федералне службе РФ за контролу и промет наркотика, Виктора Иванова, на територији Косова делује око 15 крупних нарко-картела. Они обезбеђују транзит у Европу како авганистанског, тако и латиноамеричког кокаина

Посебан значај у испоруци наркотика у Европу има балканска маршрута из Авганистана за коју је Косово кључни транзитни чвор. Ту се одвија припрема за претпродају и паковање хероина за наредну испоруку у европске земље

Килограм хероина кошта 1000-2000 евра на граници Таџикистана и Авганистана, на Косову 10.000 евра, а у земљама Западне Европе је његова цена достизала 150.000 евра

Професор Питер Дејл Скот, бивши канадски дипломата: „Основни извор светских проблема у вези са наркотицима не налази се у Кабулу, него у Вашингтону“

CIA се бави тешким и опасним послом. Један од задатака паладина Империје Добра састоји се у томе да систематски траже, лове, убијају и вешају своје бивше колеге који су стали на пут издаје. Тако раде све службе са својим одметницима.

Међутим, спољна политика Сједињених држава има једну занимљиву специфичност. На пример, чим је Вашингтону било потребно да у Авганистан углави „демократију“, ту је одмах откривен агент CIA, Осама бин Ладен, који је обзнанио да је борба са Империјом Добра циљ његовог живота. Мистера Осаму су ухватили и убили, а експедиционе снаге US Army,  како су у Авганистану биле, тако су и остале. 

Рекло би се да је задатак извршен, злочинци поражени, амерички ратници могу да пакују личне ствари и да се поздраве са авганистанским пријатељима. А, ето, није. Ништа од тога.

Да, бројно стање контингента се смањује, трошкови за његово одржавање се умањују и то је апсолутно разуман потез с обзиром на нестабилну финансијску ситуацију САД. Ипак, то не значи да Американци намеравају да одлазе из Авганистана. Можда ће се то некада и десити, али у ближој будућности неће.

Зашто Вашингтон не гори од жеље да своје трупе уклони из Авганистана? За одговор на ово питање треба поставити друго питање: шта је реални разлог упада САД у ту земљу?

Погледајмо неке бројке. Према подацима бившег сарадника агенције Таџикистана за контролу наркотика, Ајдара Махмадијева, у Авганистану је 1999. произведено 4565 тона сировог опијума, 2000. г. (у јулу те године Талибани су забранили узгајање мака) произведено је 3276 тона; 2001. (година трајања забране) – 185 тона; 2002. (после напада САД на Авганистан и пада режима Талибана) – 2700 тона. Године 2003. – 3400 тона;  2004. – 4200 тона; 2005. – 4100 тона; 2007. – 8200 тона, итд.  

Најиндикативнији датум у овом низу је 2001. г. када је одлуком руководства покрета Талибана практично обустављена производња опијума у Авганистану. Шта се затим десило?

Свима су познати случај са две срушене куле 11. септембра 2001. и различите верзије о томе ко је стајао иза терористичког напада. Џорџ Буш-млађи изјавио је да су то учинили мистер Осама и Ал-Каида (која се данас бори за демократију у Сирији) и од Талибана захтевао њихово испоручивање, али, или су Талибани стварно одбацили захтев Буша-млађег или једноставно нису знали где се сви ти људи налазе, углавном, 7. октобра 2001. кренуле су крстареће ракете, стратешки бомбардери и супер тешке бомбе Daisy Cutter.

Све те справе су праскале, грмеле, завијале, фијукале и емитовале разне страшне звукове. Авганистански сељаци били су задивљени импозантношћу Америке.

Наравно, талибанска коњица није се могла одупрети ударној мега-моћи САД. Прича се да су Талибани имали авијацију, средства ПВО и тенкове на којима су волели да се фотографишу. У сваком случају, успешно је извршена једна од највећих операција у историји Сједињених Држава у отписивању застарелог и испитивања најновијег наоружања.

Режим Талибана је поражен, а Кемпбејли дошли са – ура! Авганистански трудбеници надахнути демократијом, повећали су норму у производњи сировог опијума. У самом Авганистану такође је порасла потрошња хероина.

Према тврдњи дописника Russia Today, Гајане Чичјакан, данас у Авганистану 300.000 деце узима наркотике.

Главни део авганистанског хероина (више од 70%) иде у Европу преко Косова, прецизније, преко мафијашких групација косовских Албанаца.

Према тврдњи директора Федералне службе РФ за контролу и промет наркотика, Виктора Иванова, на територији Косова делује око 15 крупних нарко-картела. Они обезбеђују транзит у Европу како авганистанског, тако и латиноамеричког кокаина. Посебан значај у испоруци наркотика у Европу има балканска маршрута из Авганистана за коју је Косово кључни транзитни чвор. Ту се одвија припрема за претпродају и паковање хероина за наредну испоруку у европске земље. 

На Косову је 2011. килограм хероина коштао око 10.000 евра, у земљама Западне Европе његова цена достизала је 150.000 евра (1000-2000 евра на граници Таџикистана и Авганистана).

Од трговине наркотицима косовски мафијаши не добијају велики новац, (релативно, наравно), њихов приход се процењује на 3 милијарде долара годишње, а да би сачували своје приходе -од њих се захтева да ревносно служе своје господаре и не понављају грешке Меделинског картела. Али, ко је прави газда албанских „револвераша“?

Да погледамо неке чињенице.

Године 2008. косовски Албанци су једнострано (наравно, уз подршку САД и ЕУ) прогласили независност Косова од Србије. На тај начин полицији Србије онемогућен је приступ за извођење операција у том региону. Ипак, ствар није чак ни у томе.

Новоформирани „наркобандитистан“ нема војне снаге и било какав политички утицај. Његов такозвани суверенитет се одржава на директној војној подршци Сједињених Држава.

Можда је то стил вашингтонског хумора, али прва држава која је признала независност Косова био је Авганистан, пре Костарике, ако се рачуна разлика у часовним зонама. Очигледно су се муле умориле од предугог стајања под свежњевима натовареног хероина и требало је јадне животиње хитно растоварити.

Сједињене Државе имају на Косову две војне базе. Прва је -Бондстил, (Camp Bondsteel), једна од  највећих у Европи и налази се близу Урошевца, коју су почели да граде још 1999. У њој се налази седиште Мултинационалне оперативне групе „Исток“ под командом САД. Друга база је Монтејт (Camp Monteith).

Представник Русије при НАТО-у, Дмитриј Рогозин, у интервјуу за „Руску газету“ 2008. г. – одговарајући на питање „зашто се испоставило да је за Американце Косово најважнији регион“ – одговорио је искрено и емотивно: „Ни ја не разумем. Зашто не Баскијци, не Корзика, не Курди, не кавкаске републике, не Северна Ирска, ни Тибет… зашто косовски Албанци“?

Све је веома једноставно. О чему год се водио разговор, увек се говори о новцу.

Размислите, има ли Бела кућа планове или она делује у оквиру  поимања једноћелијског створења? Дакле, „пројекат Косово“ – то је пројекат изградње и организације највећег у Европи нарко-дозатора!

Косово – то су стотине милијарди долара од трговине наркотицима и то без попуњавања пореске  декларације. Шта је ту компликовано?

Албанци су сиромашан народ, прљавог посла се не клоне. Њихови криминални кланови захвални су Вашингтону за све – за власт, за новац, за углед међу изродима Европе и за страх међу њеним становништвом. И најважније – њих у покорности држи страх од освете. Ако Бела кућа лиши косовске Албанце војне и политичке подршке, како ће онда реаговати Срби?   

Да донекле резимирамо. По речима професор Питера Дејла Скота, бившег канадског дипломате, напори CIA у промовисању Авганистана за водећу позицију у светској трговини хероином били су реприза онога што се раније десило у Бурми, Лаосу и Тајланду у периоду од краја 1940.-их до 1970.-их година.

Захваљујући подршци од стране CIA те земље су постале највећи учесници трговине наркотицима. „Основни извор светских проблема у вези са наркотицима не налази се у Кабулу,  него у Вашингтону“ – тако тврди Питер Дејл Скот.   

Дакле, запитајмо се још једном: каква је улога САД у организацији светске трговине наркотицима?

Превела: Ксенија Трајковић

 

Извор: Факти




1 коментар

  1. marko

    STA je cudno amerikanci svoj bdp drzave pune novcem od droge koliko to nitko ne zna samo cia. Naravno drugi deo je onaj zasto droga malo razmislimo ako drzis na kokainu politicare europe ili bilo koje druge cia i njihovi dileri ti kontroliras um te bolesne osobe u smislu politike i oni ce napraviti sve kao sto su i juzni tok ukinuli jer vec i deo eu politicara je na kokainu .DVOSTRUKA ZARADA I NAMENA a to je kontroliras politicare eu i zaradujes kao i Kosova. Ovde bih rekao netacnu tvrdnju talibani jesu extremni medutim nisu porazeni u afganistanu gerilu vode uistinu imaju ludo videnje islama ali rat su dobili.Samo od ujedinjenog kraljevsta su unistili 450 bespilotnih letelica raznih dimenzija

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *