Ко је понизио Војску Србије

Војне и све друге службе у Србији данас су у функцији дневне политике и заштити лика и дела ‘владара’ који одлучују о животу и смрти. Отуда се на руководећа места не постављају стручни и искусни, људи који имају резултате, већ се на та места долази партијски, родбинским или територијалним везама да би слепо извршавали налоге.

vojska-srbije

Ову, крајње мрачну слику обавештајних и безбедносних служби у Србији данас у једном од ретких појављивања у јавности износи један од најбољих познавалаца питања безбедности на овим просторима, некадашњи припадник Контраобавештајне службе Војске Србије који је током НАТО агресије на СРЈ обављао дужност шефа Војне безбедности Приштинског корпуса, Стеван Ђуровић.

Где су војне, али и цивилне службе данас?

Војне и све друге службе данас су, као годинама пре тога, у функцији дневне политике и заштити лика и дела „владара“ који одлучују о животу и смрти. У структурама служби има веома квалитетних и људи и оперативаца, али су на споредним колосецима. На избор кадра пре свега руководећег није на првом месту стручност, искуство и показани резултати, него страначка припадност, родбинске и територијалне везе, слепо извршавање налога, прихватљивост за страни фактор. Војне службе су кадровски сведене на најнижи могући ниво постојања, материјално су скромно опремљене. Ми данас немамо директно присуство припадника служби у јединицама Војске“, а са структурама војне полиције су на протоколарном и дописном нивоу. Службе су маргинализоване и отуђене.

Шта највише замерате данашњој поставци војних служби безбедности?

Највећа замерка јесте што се професионално не баве послом који је, уколико се ради по важећој законској регулативи, частан и немерљиво користан за систем одбране и безбедности земље. Зато што се својим ангажовањем не штити држава, него појединац ма ко он био и његова функција. Зато што знају да ћуте о тешким криминалним делима, шпијунажи, вршљању страних агената и њиховог инсталирања у структурама власти зарад ситних појединачних привилегија, чина, функције неког мањег материјалног добра. Зато што се ни пре, као ни данас није појавио неки високопозицирани припадник службе који из моралних разлога брани народ и држав.у Зато што због неке привилегије појединаца на руководећим местима страда честита, пожртвована, способна и земљи одана већина.

Шта може бити последица такве ситуације?

Већ јесте последица чињеница да је у току стварање новог пројекта велике исламске државе на простору Балкана.

Притајени терористи

Колико је извесно функционисање Заједнице српских општина?

То је шарена лажа којом варамо сопствени народ већ две године, а сада је ваљда свима јасно да било какву надлежност те заједнице мора да одобри и верификује Скупштина Косова. На Космету под окриљем међународних институција живи око 50.000 терориста који су учествовали у ратним сукобима. Они су инсталирани у органима власти, а редовно се регрутују и обучавају нови контингенти. Космет је место логистике, обучавања и регрутовања оних који изводе терористичке акције на свим правцима у непосредом окружењу.

Ко стоји иза тог пројекта?

То је пројекат чији је аутор Америка која се преко те творевине и избегличке инвазије обрачунава са Европом, а ми смо као и увек само колатерална штета. У тој пројектованој исламској држави без доласка било кога са стране, у овом тренутку је најмање 100.000 оних који су учествовали и окрварили руке у ратним сукобима на простору бивше Југославије. Они су ту око нас и међу нама. Уосталом, највећи број регрутовања за борбу за такозвану Исламску државу на истоку је с простора КиМ и БиХ где су носиоци већ „доказани борци“. Нове снаге које се регрутују више на материјалној основи него на идеолошкој.

На ком простору би се тај држава направила?

У првој фази, у велику исламску државу би ушао простор такозване Јањине у Грчкој, Илирије у Македонији, Дарданије у Србији, Малесије у Црној Гори, Рашка област, већи део не само федерације БиХ, него и делови Републике Српске. У другој фази те границе би се шириле према дубини територија поменутих држава и закачили простор Бугарске и Хрватске.

Зар је могуће да то безбедносне службе не виде?

Мислим да све службе у региону имају јако слаб увид у то ко је све организовао, ко је био и још је на Блиском истоку у делу који контролише Исламска држава. На то указује чињеница да нигде нема конкретно предузетих мера. Ако држава Србија зна да је било који број наших држављана учествовао у ратним сукобима, јавност не зна да је било ко због тога процесуиран.

А зашто би морала да зна?

Зато што у Србији данас има много безбедоносних ризика о којима се свесно ћути, прикривају се често јавно испољени показатељи, сервирају се лажи и полуистине јавном мњењу које је истовремено у функцији оних који обмањују грађане ове земље.

На шта тачно мислите?

Ако вам званичници с позиције власти кажу да смо ми земља која нема непријатеља, да смо безбедни кад је тероризам у питању, да имамо апсолутну контролу над границама и протоком људи, оружја и свега другог, онда вам не говоре истину. Данас, када је тероризам у питању, нису безбедне ни најмоћније земље света – САД, Русија или Кина, а ми по званичним саопштењима јесмо. Значи, ту неко дебело заобилази истину.

Зар Војска Србије није довољно јак фактор да то спречи?

Унижена, сведена на мизерно бројно стање, технички инфериорна, недовољно обучена, кадровски контролисана Војска Србије данас не представља, сходно безбедоносним ризицима, снагу која може одговарајуће да реагује у датом моменту и представља фактор одвраћања и сигурности. Рецимо, део границе према Македонији и административне линије према КиМ данас обезбеђују снаге једне бригаде по дубини, нешто мање снаге размештене по базама, снаге МУП-а, а не тако давно тај исти простор је обезбеђивало пет бригада на дубинском обезбеђењу, бројније граничне јединице и бројније снаге МУП-а. Баналан пример који даје одговор на многа питања јесте да један од кључних услова постављања на високе руководеће функције у војсци јесте познавање енглеског језика боље него матерњег и страначка припадност.

Контраобавештајац на окупираним територијама

Стеван Ђуровић је рођен је 1958. године у селу Враговац, у општини Пећ.

Војну академију је завршио 1981. године, а највиши степен војног образовања, Школу националне одбране, завршио је 2001. Током сукоба Војске Југославије с албанским терористима, а затим и агресије на СРЈ 1999. године, радио је у Контраобравештајној служби на подручју Косова и Метохије и потом је преузео дужност начелника безбедности Приштинског корпуса.

По измештању Војске с територије Космета, обављао је више дужности, а у периоду од 2006. до 2009. године је као професор Високих војних студија, предавао више предмета из области безбедности.

Из војске је, и поред највиших препорука за унапређење, отишао у пензију у чину пуковника.

 

Ђ. Баровић / Вести




1 коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *