Погибија пуковника Зорана Боровине команданта Илиџанске бригаде ВРС

На данашњи дан, 4. децембра 1992. године, погинуо је пуковник Војске Републике Српске Зоран Боровина командант Илиџанске бригаде.

Постројена Српска гарда Илиџа испред хотела Србија

Рођен је 1952. године у Малом Пољу код Хан Пијеска. Основну школу и гимназију је завршио у Хан Пијеску након чега уписује Војну академију у Београду. Године 1992. генерал Ратко Младић га поставља за команданта Илиџанске бригаде са чином пуковника Војске Републике Српске. Командовао је у многобројним борбама између Војске Републике Српске и муслиманских терористичких банди. Био је сасвим природан, тих, са благим осмехом на лицу. На положајима се изузетно истакао храброшћу и одлучношћу. Уживао је велико поштовање међу борцима.

Илиџа, Зораново (Отес) – Српска гарда Илиџа

Пошто су муслиманске терористичке банде свакодневно гранатирале цивилне положаје у Српском Сарајеву, војна команда Српског Сарајева је донијела одлуку о ослобађању Отеса који је представљао важан стратешки положај и са кога је муслиманска терористичка банда испаљивала највећи број граната. Операција ослобађања Отеса којом је командовао Зоран Боровина је почела у зору 1. децембра 1992. Он је заједно са својим борцима даноноћно боравио на првим линијама. Борбе су биле врло напорне јер је терен градска урбана средина у којој се сваки објекат тешко заузима. Четврти дан операције у предвечерје 4. децембра 1992. командант Боровина је са неколико добровољаца извршио диверзантски упад иза непријатељских положаја.

Илиџа, 4. децембар 1992. године – Српски борци ујутро 4. децембра, пред борбе на Отесу

Током акције међу његове борце је бачена ручна бомба коју је пуковник Боровина покушао да врати. Ручна бомба је експлодирала у његовој десној шаци. Тијело команданта Боровине су његови саборци пренијели у ратну болницу Жица у Блажују, гдје је хирург Миодраг Лазић констатовао његову смрт коју је описао и у својој књизи „Дневник ратног хирурга“:

„Сад је око 21 сат. Баш у ово време донесен је леш команданта Зорана Боровине. Погинуо је предводећи своје борце у јуришу. Нема десну шаку. Повреде главе, груди, лица. Међу његове борце пала је ручна бомба. Храбри командант Илиџанске бригаде покушао је да је врати непријатељу. Експлодирала је у његовој десној шаци. Заштитио је војнике својим телом. Био је прави командант. На левом џепу своје војничке блузе носио је беџ са ликом Његоша. У десном је имао бомбоне. Исте оне које је делио деци пре пет-шест дана, када је долазио у посету болници. Да ли и он има негде своју децу? Жао ми је команданта и великог борца Зорана Боровине. Тешко ми је и као човеку и као хирургу. Невероватно тешко. Али осећам велику срећу што помажем свом народу, поносан сам што сам део ове велике српске борбе.“

Илиџа, 4. децембар 1992. године – Српски борци у договору током одбране Отеса

Отес је ослобођен у јутро 5. децембра 1992. По уласку јединица Војске Републике Српске, у част пуковника Зорана Боровине Отес је проглашен у Зораново.

Нека му је вјечна слава и хвала!

Пуковник Зоран Боровина са саборцима