Филмови о злочинима над Србима забрањени на РТС-у!

Познати филмски режисер Милорад Бајић једини је аутор документарних филмова у Србији и Европи који још увек има чак десет забрањених филмова на националној телевизији! То су филмови: „Страх од истине“ и „Оптужујемо“, „Јама“, „Јасеновац 1 и 2“, „Јадовно“, „Генерал Младић“, „Мртви говоре“, „Масакр“, „Травничке избеглице“ и „Само нас истина ослобађа“.

Многи од наведених филмова били су награђени на фестивалима документарних филмова или су учествовали у званичној селекцији.- Већина филмова приказана је на фестивалима документарног филма у Београду, али су забрањени на такозваној националној телевизији. Моје филмове забрањивали су редом генерални директори, председници управног одбора или главни и одговорни уредници РТС-а – Душан Митевић, Драгољуб Милановић, Ратомир Вицо, Дејан Мијач, Милорад Вучелић, Александар Црквењаков, Бојана Лекић, а сада и Александар Тијанић – резигнирано прича Милорад Бајић.Поред осталих, за приказивање су забрањени филмови „Страх од истине“ и „Оптужујемо“, који сведоче о косметском несрећнику Ђорђу Мартиновићу кога су 1. маја 1985. године шиптарски зликовци мучили набијањем на колац на чијем је врху била полулитарска флаша. Такође, на РТС-у не дозвољавају да гледаоци виде и филм о генералу Ратку Младићу, бившем команданту Војске Републике Српске, који Бајићу говори 60 минута.

Спечена маса од меса и костију

„Од Симона Визентала добио сам податак – који је он добио од енглеских спелеолога који су се 1953. године спустили у Шаранову јаму и бушили дно јаме сондама – да је дно јаме било испуњено спеченом масом од меса, крви и костију жртава, дебљине око 6,5 метара. Ђуро Затезало у филму документује око 45 хиљада убијених лица у логорима Јадовна за 132 дана постојања, а у попису жртава је више од десет хиљада идентификованих лица, међу којима је било много жена, деце, два епископа СПЦ (митрополити Петар Зимоњић и Сима Трљајић) и 69 свештеника“, истиче Бајић.

За време свог министровања Војислав Брајовић (2008. министар културе Србије) није дозволио да се филм „Јадовно“ прикаже на Фестивалу документарних филмова, ни у званичној ни у селекцији ‘Панорама’, у којој се приказују они филмови који нису увршћени у званичну селекцију, јер филм потресно сведочи о најмонструознијим злочинима Хрвата – усташа које су починили над више од 45.000 Срба и Јевреја. Уз Тадићево извињење Хрватима, то је наставак политике братства и јединства. Јадовно је био најсвирепији систем од 16 јама у које су немилице бацани Срби и Јевреји и претеча јасеновачког система логора, успостављен непосредно по проглашењу НДХ. О Јадовну је и помислити болно, оно и именом својим казује много. Јадовно је јад и јадиковка наша, незацељена рана наша. Јадовно је неизмерна туга и вечита опомена да се такви злочини над православним Србима више никад не понове. О томе се ћути, али злочини се не смеју заборавити. Ране које се крију, уопште не зарастају!“, истиче Бајић.

У јединственом документарном филму о Јадовну, Бајић нуди ексклузивне снимке које је у два наврата урадио још 1991. године са простора комплекса овог логора подно Велебита. Бајић је на локалитетима логора разговарао са Бранком Цетином, тада јединим преживелим од четворице логораша који су успели да побегну, историчарем др Ђуром Затезалом, аутором капиталног двотомног дела о овом стратишту и најбољим познаваоцем злочина над Србима у НДХ, снимио је дно јама, разговарао са спелеолозима који су истраживали Шаранову јаму (највеће стратиште Јадовна у које је бачено између девет и једанаест хиљада жртава)… Бајић каже да је до 11. 2008. маја своје филмове ставља на располагање свим националним и локалним телевизијама.

Србијо, ко да памти страдања ако ти нећеш?




5 коментара

  1. Gagoljub

    Moja baba je gledala dok su joj ustase bacali porodicu u jamu. Macolama su ih udarali u glavu i oni su mrtvi padali dole.
    Tada je baba bila dete ali se jos uvek seca toga. Sada ima skoro 90 godina.

  2. Zoran

    Нама Србима је све забрањено, чак и да се сећамо геноцида који је извршен над нама. Требало би да се одреди Дан сећања на Српске жртве, који би се сваке године обележавао.

  3. Борислав

    На youtube све окачити, апелујем на аутора, знам да је то ненаплативо у том случају (кроз новац) за уложен труд и време. Али цена коју овакви документи имају је непроцењива за дух српског бића. Иначе ће истину прогутати заборав.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *