Србија

Срби вечити понављачи из историје

Све наше несреће су део дугог процеса који се одвија под девизом „Србија мора бити бачена на колена“. Њу је уочи Првог светског рата смислио аутроугарски генерал Франц Конрад фон Хецендорф, а понављали је многи западни војни и политички лидери, укључујући и Хитлера и Медлин Олбрајт, наводи др Слободан Вуковић, управник Центра за социолошка истраживања Института друштвених наука у Београду. У књизи „Српско друштво и економија од 1918. до 1992“ др Вуковић сецира југословенску обману коју је финансирала Србија.

Српска економија у 20. веку доживела је три „цунамија“: по један у два светска рата, а трећи током југословенске кризе од 1990. до 2010. Овај последњи у три удара: међународне санкције, агресија НАТО и – неолиберална политика и неодговорност власти после 2000. године.

Концепт заједничког живљења у Југославији био је заснован на широко распрострањеној парадигми: сви српски ресурси представљају заједничко добро, а ресурси које поседује неки од народа – његово су појединачно добро! Српска комунистичка елита прихватала је непостојећу српску хегемонистичку кривицу и сама ширила антисрпску пропаганду а зарад личних привилегија.

„Нешто слично тој комунистичкој врхушки данас раде њихови биолошки и идеолошки наследници који су променили газде или ради камуфлаже повремено пресвлаче одела. Постоји озбиљан проблем с политичком елитом у Србији, да свака нова сматра да пре ње није било ничег вредног и да од њих почиње свет. Не показују да ишта разумеју, понављају старе фразе и бојим се да ће нам се историја поновити“, каже др Вуковић.

Он подсећа на комадање Југославије за време Другог светског рата, у складу са старим немачким планом „продора на Исток“ (Дранг нацх Остен), који је у најжешћој форми дело Немачке и Италије, али спровођен уз помоћ Мађарске, Бугарске и Албаније.

„Све то је у изненађујуће сличном облику, поновљено 1991-1992, а настављено 1999. Ако упоредимо ондашње окупационе карте, запажамо невероватну сличност. То сведочи да је реч о структурама дугог трајања“, констатује др Вуковић.“, Да бисмо сасвим разумели оно што нам се дешава морамо се вратити седам деценија уназад, кад је оснивана прва Југославија.

„Још тада је успостављено оно што је у складу с актуелним политичким мејнстримом у коме се Србији са Запада налаже прихватање кривице за распад Југославије и посипање пепелом. То нам говоре еуропејски политичари из северозападних република СФРЈ. Парадокс је да Хрватска и Словенија које су дебело профитирале на Југославији те поруке упућују Србији која је за стварање и одржавање обеју Југославија поднела највеће жртве. Понављају се оптужбе за „српски национализам и хегемонизам“, што је парадигма коју је Аустроугарска лансирала почетком 20. века „, констатује др Вуковић и подсећа на то да су исту оптужбу користили и Немачка, Коминтерна, усташе, Брозова врхушка и НАТО.

„На крају је НАТО закључио да је Србија показала хегемонизам и национализам према самој себи и под тим изговором јој је отето КиМ. Затим покреће причу везану за Војводину“, говори Вуковић.

Саговорник „Новости“ подсећа да је нагла љубав Хрвата и Словенаца према Србима и уједињењу 1918. била из – чистог рачуна.

„Љубљански надбискуп Јеглич 1914. свесрдно је подражавао објаву рата Србији. Међутим, 1918. кад српска војска пробија Солунски фронт, а они су суочени с претњом окупације од Мађарске, Аустрије и Италије стиже паничан позив у помоћ. Надбискуп Јеглич тврди да без Срба нема решења. Чим је претња нестала, враћа се стара антисрпска пропагандна реторика „, каже др Вуковић.

Жртвовање Србије у име Југославије дешавало се уз обилну помоћ српске политичке елите.

„Хрватска и Словенија нису имале алтернативу, а Србија је доживела геноцид и тотално уништење привреде“, каже.

Србија је претрпела директну ратну штету већу од 50 одсто укупне имовине, изгубила 28 одсто становништва, 1,247 милиона становника. Остала је без 62 одсто радно способног мушког становништва, са 114.000 војних инвалида и 150.000 рањених цивила. У школу није могло да иде 105.000 деце.

Савезници уједињење тумаче као проширење територије Србије и одричу јој право на лавовски део ратне одштете. А Србија у Југославији добија и обавезу да исплаћује дугове Хрватске и Словеније, јер су оне део Аустроугарске, дакле агресора. Од српске привреде преостаје само пољопривреда.

Српске жртве 1914. године

„Чак и та привредна грана која је могла да донесе приходе, јер су цене хране у Европи после рата биле високе, блокирана је одлуком о забрани извоза. Храна из Србији иде на северозапад да исхрани новостечену браћу, а у њу стиже поплава прескупе и неквалитетне индустријске робе. Као касније у СФРЈ, у Краљевини Југославији, наметнути су огромни увозни порези за индустријску робу да би се штитила производња Словеније и Хрватске „, износи др Вуковић.

„„Победничкој Србији“ је наметнута улога сировинске базе да будзашто продаје пољопривредне производе и руде Хрватској и Словенији. Иста прича се поновила после Другог рата.“

Мере примењиване после рата у Краљевини Југославији биле су крајње рационалне, са становишта државе која успоставља јединствено тржиште. Међутим, ту државу нису сви желели.

„Велики проблем представљале су аустроугарске круне, које су постале безвредне, али хрватски политичари, индустријалци и банкари траже паритет један према један за динар који је био покривен златном подлогом и девизама. Праве халабуку да их Србија пљачка, а с друге стране из Аустрије и Мађарске крјумчаре огромне количине круна, правих и фалсификованих, и разарају економију. Нешто слично се дешавало деведесетих, кад су из отцепљених република Хрватске и Словеније у Србију стизале реке динара изазивајући хиперинфлацију“, наводи др Вуковић.

Чување западних граница Краљевине са 150.000 војника било је веома скупо. Узета су и два велика кредита – од Француске и Чехословачке. А Владко Мачек 1932. формира паравојну Хрватску сељачку и грађанску заштиту, која 1941. има 200.000 припадника и сви прелазе у усташе.

Кулминација такве подривачке политике коју је у Хрватском сабору још 1914. дефинисао др Иво Франк – да се са „српством у Хрватској мора обрачунати јер је српство само по себи велеиздаја“ – остварила се 1995. у „Олуји“. Као и после оба светска рата, ни ови злочини према Србима нису кажњени, јер су изведени с прећутним одобрењем Запада.

Страдали више од Немаца

Србија је у окупацији у Другом светском рату највише економски страдала. На територији под немачком окупацијом посечено је 48,7 милиона кубика дрвета, уништено 54 одсто грађевинске и дрвне индустрије, 51 одсто електричних централа, 38 одсто хемијске, 35 одсто металне, 35 одсто кожарске и 22 одсто прехрамбене индустрије.

„Ратна штета начињена индустрији Србије чинила је 58 одсто укупне ратне штете нанете целокупној индустрији Југославије. Поређења ради, немачка индустрија је од савезничког бомбардовања страдала само око 10 одсто“, наводи др Вуковић.

Принудни откуп, којим се по налогу комунистичких власти од српског сељака отимало и оно што није имао, трајао је до 1952. Касније ниске откупне цене пољопривредних производа докусуриле су српску пољопривреду.

Постали нације у Југославији

Улагања у Словенији и Хрватској у деценији после Првог светког рата већа су него у целој њиховој дотадашњој историји.

„А Хрватска и делимично Словенија обнављају аустроугарску пропаганду против Србије да би се што боље позиционирали у заједничкој држави. Други циљ је хомогенизација хрватског и словеначког друштва. Наиме, у већим градовима као што су Љубљана, Птуј, Марибор, Загреб више од 50 одсто грађана изјашњавало се као Немци или Мађари. Национална свест Словенаца и Хрвата одржавала се само на селу „, каже др Вуковић.

Коментари (2)

  1. Aleksandar каже:

    Da kada nam dugi pise neku istorju od MI-6 pa doostalih.A mi imamo skrivenu nasu istriju koja postoji ikoja je bogata svime isvacim ipak sa dosta ratova i ubistva.To je jedna istorija koja postoji azabranjeno je da seo njoj govori u uci i prucava unasoj”akdemiji”iliuniverzitetima nasim jer tikorje stranci i nedozvoljavljaju.

  2. Антоније каже:

    Вуковић јел.Опет јоше један забринути квазицрногорац који нам открива нешто што сами знамо.
    Овде се драги моји води рат између православља и католицизнма. И све док ми будемо наивно веровали у будалаштине овог или оног типа ми надрљасмо. Нама је потребно моћно оружје као стожер одбране од сваког напада римокатоличке цркве и наравно наплата за све што нам је учињено у претходним вековима. ако Медаковић члан срамотне САНУ заједно са будалом матром Ћосићем објашњава порекло и повезаност црногораца и шиптара као једне групе људе настале од 5 племена а овај сврсисходно и упроно понавља да се требамо одрећи наше територије онда схватате ко су наши прави непријатељи.

    1. Crnogorac каже:

      neki ljudi su sami sebi teski i sami sebi neprijatelji!

Напиши коментар