Бело робље жутог клијента

Пише: А. Нађ

Даиширо Киши је богати Јапанац који живи у Војводини, учи српски и жели да узме српско држављанство. Десетине хиљада евра, неки кажу и више стотина хиљада евра, већ је уложио у овдашњи бизнис. Боље да није, јер он са својим српским домаћином и партнером организује ланац мушких проститутки, међу којима има и доста малолетника, које после извесног пробног  периода у свом стану шаље у иностранство да наставе „каријеру“.

Живот о коме се мање зна: цена силаска на морално дно

Стопа незапослености међу младима у Србији је скоро 50 одсто, тако да не чуди да је проституција још једина алтернатива гладовању. По резултатима једног истраживања готово сваки трећи становник Војводине млађи од 25 година редовно или повремено сексуалне услуге пружа за новчану компензацију.

Растко Обренић има 19 година, родом је из Челарева, а пореклом из Црне Горе и широј публици је постао познат пре неколико година као учесник шоу програма „Звезде Гранда“. После испадања са овог такмичења решава да се не враћа више једноличном сеоском животу и сва две девојке из Челарева, иако тада још малолетан, изнајмљује стан у улици Цара Лазара, у близини Лиманске пијаце у Новом Саду у коме за новац пружају сексуалне услуге. Растко се облачи као жена, нашминкан је и глуми домино даму која муштерије бије и малтретира.

Неуспелом певачу проституција је једини начин да у тинејџерским годинама заради новац и стекне утицајне пријатеље. Његов случај никако није и једини те врсте у земљи, на жалост, јер се око „звезда у успону“, како себе сматрају, од првог изласка на бину мотају пробисвети који им нуде услуге, најчешће финансијске врсте, а за узврат траже „мало пажње“, како еуфемистички називају секс.

После Новог Сада, Растко налази организовану групу која се бави проституцијом, па прелази у Београд, на Кошутњак у кућу близу куће „Великог Брата“. Постаје део ланца младих, неретко још малолетних особа, које се баве најстаријим занатом, али од тога имају мало користи, јер највећи део пара узимају макрои, њихови „заштитници“, односно организатори овог посла. По сопственом признању Растко је у то време, и даље као домино дама, имао и до пет клијената дневно.

Чим је постао пунолетан Растко је могао да извади пасош, а тада га његов макро шаље пријатељу у Беч да тамо настави каријеру. Беч је Мека за балканске проститутке оба пола, а посао воде изузетно добро организоване банде са ових простора. После неколико месеци пружања сексуалних услуга за новац Растко упознаје новог клијента – Даишира Кишија (Daishiro Kishi, број пасоша MS6633045), јапанског бизнисмена подебелог новчаника.

Даиширо се брзо заљубио у свог момка, па је пожелео да га стално има само за себе. Да би то остварио морао је Растковом макроу да плати хиљаду евра како би овај добио назад свој пасош и слободу. После тога њих двојица нековреме живе у једном бечком стану који Јапанца кошта 1.000 евра месечно закирију. Од свог финансијера Растко добија и новац да ботоксом напуни усне како би изгледале пожељније.

Заљубљени бизнисмен са Далеког Истока не жали новац за своју нову љубав. Купује Порше за преко 100.000 евра, па њих двојица после кратког боравка у Загребу, стижу у Нови Сад. Одседају у хотелу Президент, где за апартман Даиширо плаћа скоро 200 евра по ноћењу.

Боравак у Србији се толико допао Јапанцу, да је одлучио да овде остане и покрене сопствени бизнис посебне врсте. У родном Челареву Растко изнајмљује најлуксузнију кућу коју је могао да нађе, а од свог спонзора добија и новац да би „купио“ стан од сопствене тетке (стан и даље користе претходни власници, једино је новац променио власника). Расткова породица и комшилук добијају скупоцене поклоне, па престају попреко да гледају на дошљака из далеке земље и свог суграђанина како живе заједно и улицама се шетају нападно нашминкани и напудерисани.

У изнајмљену кућу Даиширо инвестира око 20.000 евра у реновирање и опремање. Никла је и „глува соба“ каква постоји у музичким студијима. Обећавајући успешну естрадну каријеру и пуно пара Растко у кућу свакодневно доводи младе момке из Челарева из целе Војводине који пристају на оргијање са њим и његовим спонзором. Како би деловао убедљивије Растко као случајно навидљивим местима у „студију“ оставља позамашне своте новца, а наивни и свега жељни младићи мисле да су заиста направили потез живота дошавши у „продуцентски студио“ О.К. Цреативе Продукције чији је власник Даиширо, а Растко директор. Од све продукције дешава се само вишесатно оргијање чија бука узнемирава комшилук.

Својим пријатељима се Растко хвали како користи кокаин, најскупљу дрогу, а неки посетиоци су могли и да виде бели прах у кући у Челареву.

Даиширо свог момка и пословног сарадника води на скупа путовања по целом свету, која Растко родбини и познаницима приказује као „естрадне наступе“. За луксузни стан у Токију Даиширо без размишљања плаћа 1.500 евра месечно.

Привучени новцем и обећањима успешне естрадне каријере многи момци из околине, од којих је доста њих још увек малолетно, долазе у Челарево у „продуцентску кућу“. После извесног времена Даиширо и Растко се селе у Бачку Паланку, где данас живе у стану изнад експозитуре Војвођанске банке, док им је „студио“ у стану код Градског биоскопа. И даље доводе момке, махом малолетне, којима обећавају успешну светску каријеру, новац, послове… Када се некога засите шаљу га у јавну кућу у иностранство „на турнеју“, како причају његовој родбини која мисли да им се син заиста бави сценским наступима по музичким клубовима.

Даиширо Киши је, изгледа, највећи страни инвеститор који је у последње време дошао у Војводину. Уложио је већ неколико стотина хиљада евра на сређивање свог љубавног гнезда које дели са плавокосим Растком и „запослио“ десетине, ако не и стотине момака. Жалосна, али истинита слика некада најбогатије области бивше Југославије.

Извор: Таблоид




4 коментара

  1. Корнелиjе Кодреану

    Ово jе само пример нашег посрнулог друштва. Нас може да спасе само национална револуциjа коjа би почистила сав олош коjи се намножио.

  2. Predrag

    Ovo stanje u ovoj raspaloj zemlji SAMO LEGIJA MOZE DA SREDI,,sve je otislo u PM ,pederi na sve strane, pevacice prostitutke,klinci navijaci koji glume kriminalce.KAD NEMA MACKE MISEVI KOLO VODE

  3. Zoran

    Конфискација и радни логори, за све такве . Скоро смо дотакли дно, а даље не можемо. Или нас има или нас нема.

  4. Zoran

    Да додам, да је то покушао негде на Истоку, одавно би га каменовали и спалили и то живог ( мислим на жутог).
    Можда би тако требало и овде, за пример другима, да не долазе.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *