Балканска правила на Булевару Европе

Пише: Арпад Нађ

Председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић умешан је у све велике криминалне афере у Војводини, укључујући и велика прања новца. Не постоји ниједан случај организованог криминала у Војводини који он није одобрио, прећутно или актима којима је кршио све постојеће законе. У последње време, на видело излази и његова директна одговорност и за еколошку катастрофу у неким војвођанским општинама. Али, њега и његове нема ко да ухапси!

Један баук кружи Војводином – баук пљачке, лажних инвестиција и стварног пропадања!

У грађевинским пљачкама и преварама које су на новосадском Булевару Европе обавили властодршци и њихови “инвеститори”, држава је изгубила око 4,5 милиона евра. На тој локацији се налази и стан председника Извршног већа Војводине, Бојана Пајтића, али и оних дванаест станова његовог кума, бившег градоначелника, Игора Павличића. Последњи је величине од 200 метара квадратних и налази се у улици Стевана Мусића. Пре неколико дана, укњижио га је на своје име.

Ту је и хотел заштићеног тајкуна Александра  Гајића који  је после два банкротства  претходно оставио огромну  празну зграду  на овом очито привлачном булевару. Та Гајићева празна зграда тоне, јер статика није добро урађена! Посебна је прича што се то чудо од објекта налази тачно преко пута Покрајинског  СУП-а,  где Гајић често свраћа “на кафу”.

Узгред, банкротирао је и Гајићев  хотел  “Александар”, али њему очигледно паре и кредити не мањкају  па је овај “Исус из Боботе”, како га иначе зову, себи  изградио “Holiday Inn” са два спрата више, које није пријавио и који су  изграђени  мимо грађевинског плана и дозволе.

У самом центру Новог Сада, на неприкладном месту, са неприкладним изгледом и урбанистичким планом је и Матијевићев хотел који је  такође прављен без  било каквог  надзора Пајтићеве грађевинске инспекције.

У Новом Саду је на исти начин грађен и Клинички центар Војводине у коме су паре од добављача  поделили Весна Пајтић – Болидовски и њен љубавник Драган Драшковић, док су им леђа чували јавни тужиоци Ђорђе Остојић и Загорка Доловац! На исти начин је изграђена и  “Каменица 2” у којој немилосрдно пљачкају  покрајину и добављаче Нада Чемерлић-Аџић  и њен заменик Светозар Нићин, коме су за заслуге купили титулу покрајинског академика, уз свесрдну помоћ  Драгослава Петровића и Ненада Чанка.

Најзаслужнији за пропаст  Института за срце су Бојан Пајтић и Драгослав Петровић који су у непрекидном ланцу афера и пљачки једино себи прибављали  корист.

Као награду за провизије око ова два недовршена грађевинска пројекта у здравству, посредник  у извођењу радова, чувени Аца Дијагонала изградио је у Сенти Бојану Пајтићу кућу која се окреће! Колико је покрадено  у свим овим пројектима нико не зна, па зато никад неће бити завршени. Дарко Шарић им је давао новац да га оперу  у предизборној кампањи  по принципу “кјуч у руке”, само није рачунао у какве прљаве руке иде новац који је прао!

Према подацима Бироа за борбу против наркотика, Нови Сад је најважнија раскрсница на Балкану и главна пијаца наркотика у Србији. Ту се од логистике ставља у џеп 20% провизије, а 20% опере  грађевинска мафија, а у сенци седе ликови  из Покрајинске политичке елите.

По тим истим подацима, у Новом Саду је од  зараде у транспорту наркотика изграђено преко 100.000 квадратних стамбених метара. Колики је био ефекат “трговинске размене”, најбоље говори и података да је Шарић са обртом од милијарду евра, три пута надмашио привреду Србије у којој су жути бандити пељешили  око 250.000 радника.

Тајкун Миле Јерковић, са свих пет разреда основне школе, био је посредник Бојана Пајтића у трговини са Шарићем. Он  је продавао пропале фирме по Војводини “босу са Татарског Брда”.  Јерковића већ неколико година чува 50 специјалаца, од којих сваки  има плату 1.000 евра месечно! Сви се боје да Миле Јерковић не пропева. Но, Миле тврди  да је без пара… Али, код кога су нестале паре којим су преплаћиване  пропале фирме које је куповао  Шарић на основу приказаног  лажног књиговодства у њима?

Покојни Бранко Глушица, био је искусан полицајац. Скупљао је информације о вези политичара и Дарка Шарића. Међутим, његове везе у  Црној Гори  су  га издале те ноћи, уочи убиства. У кафанама у којима је седео око новосадског СУП-а се знало  да се спрема да ”подсећа”одређене људе из Извршног већа Војводине.

Тадашњи начелник СУП-а, Миладин Кострешевић, на велико чуђење свих у полицији, изашао је на увиђај, да покупи чауре и провери  телефонске листинге, успешно је обавио  задатак, а за награду му је Бојан Пајтић омогућио лагодну пензију.

И Душан Боровица, Пајтићев градитељ новосадских булевара  и власник каменолома у Националном парку Фрушка Гора, одакле је одвожен камен и препродаван на коридору 10 (идеја Драгослава Петровића) – у затвору је већ три месеца.

Криминалистичка полиција  је ових дана привела десет особа осумњичених да су учествовали у незаконитом присвајању 327 хектара земљишта око Новог Сада у државној својини, вредног готово 320 милиона евра, у организацији Слободана Шћекића који је такође боравио на Татарском Брду, а познавао се добро и са Бојаном Пајтићем.

Спорно земљиште које је некада користило Друштвено предузеће “Слога Каћ” налази се у индустријској зони  Новог Сада, где је једино могуће ширење града, због чега је ова локација има хиљаду пута већу вредност. Сазнања су да иза ове пљачке такође стоје челници из Покрајине.

Пајтић је знао и за све малверзације са аутобуском станицом, због које град  по пресуди из Брисела  треба да плати 1,5 милијарду динара одштете. То се дешавало кад је у коалицији  са жутима била Маја Гојковић. Упућенији новосађани  су убеђени да је Маја Гојковић отишла у СНС да избегне кривично гоњење.

У међувремену, Бојан Пајтић (у стању потпуног лудила) живи са својим новим дечком на Булевару Европе, па у страху од хапшења води телефонске седнице Извршног већа, где решава да се не ради докапитализација Развојне банке Војводине, у чијој је пљачки са Душаном  Елезовићем лично учествовао.

Али, и Елезовић је ових дана “пуштен низ воду”, јер Пајтић  зна да је и он до гуше у криминалу. Једина остала карта је да се са криминала скрене пажња на  неку тобожњу  угрожену  безбедност у Војводини, због чега је лично телефоном задужио Иштвана Пастора,  јер је најбоље кад  мањине проговоре о томе.

Грешка је једино што ту исту Војводину у којој је ”угрожена безбедност” воде Бојан Пајтић и Иштван Пастор, и што је она за њиховог мандата опљачкана до краја. Зато  треба један другог  да  погледају у очи пре саслушања, која  неминовно долазе, јер  је дошло време да се рачуни положе, о чему им сада причају  Јожеф  Каса и Оливер Дулић.

Весна Болидовски  Пајтић и њен љубавник Драган Драшковић су се напљачкали највише у новосадском здравству. Болидовска сада путује по свету, а Драган Драшковић купује куће и кафане, док истовремено школује децу у Швајцарској. И директорка у Каменици  у замену за знање броји паре, док манипулише са докторима, а њени синови путују по десетак пута годишње у Америку. Весна Копитовић је постала покрајински секретар за здравство,  јер је вештачки оплодила Душана Елезовића. Иначе, и она је позвана да ћути, и о свом раду као гинеколога, и о здравству покрајине.

У Војводини пуном паром раде и Пајтићеве тровачнице. Тако је недавно неколико хиљада грађана општине Ковачица изразило огорчење на протесту због намере да се у близини тог места гради фабрика за прераду опасног отпада фирме “Јунириск”, уз најаву да ће наставити протесте. Пајтић је јавно оптужен да је примио мито, да би одобрио градњу “фабрике смрти” на њивама Ковачице и да би због тога требао да поднесе оставку.

Учесници протеста су казали да је Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине 27. децембра уз ургирање и препоруку Бојана Пајтића, којег директно оптужују да је тим поводом примио мито, издао грађевинску дозволу фирми “Yунириск” за градњу спорне фабрике.

Београдска фирма „Yunirisk” се не обазире на петицију и протесте грађана и не одустаје од почетка радова на градњи прве овакве фабрике у Србији. У елаборату фирме се директно наводи да ће се у Ковачици прерађивати опасни отпад нафтне и хемијске индустрије, отпади боја, лакова, коже, обуће, фармацеутске и металуршке индустрије!

„Yunirisk” планира да опасни отпад прерађује на 370 метара од првих кућа Ковачице и на 520 метара од изворишта питке воде. Планирано је да се иза фабрике „Лоропласт” довози опасан отпад у бурадима и контејнерима, и складишти по строгим стандардима. Али, упркос томе, то је високоризичан отпад, и у случају оштећења амбалаже може да доведе до пожара или загади питку воду. Фирма „Yunirisk” није добила дозволу за градњу оваквог постројења ни у једној општини у Србији и Црној Гори. У општини Панчево два пута је тражила локацију, али није добила сагласност да гради фабрику ни на 10 километара од града – кажу представници групе грађана „Хлас Луду”.

Грађани Ковачице тврде да је код Загреба оваква иста фабрика изазвала еколошку катастрофу, изгорела је и никада више није добила дозволу за рад, док је у Словачкој изазвала трајно загађење питке воде.