Бећковић: Црногорци који кажу да нијесу Срби морају на полиграф

Академик Матија Бећковић казао је да би Црногорци, који кажу да нијесу Срби, морали да иду на полиграф. Он је оцијенио је да би у данашњој Црној Гори чак и Његош био протјеран, као издајник.

matija-beckovic

Његош је постао нека врста издајника Црне Горе. А, не би му ваљда без разлога рушили гроб. Да је био жив 1945. године – каже Киро Радовић – био би стријељан најмање из три разлога. Прво, као великосрпски националиста. Друго, што није рашчистио са религијом. Треће – имао је и нешто пара. Један мој рођак је на попису, на питање шта је по националности, одговорио: „Ја знам шта сам, а пиши Црногорац“. Зато сам предложио да би сви Црногорци који кажу да нијесу Срби морали да иду на полиграф“, казао је Бећковић „Новостима“.

Према његовим ријечима, отето Косово и Метохија у нашем духовном животу играће значајнију улогу него освећено Косово. „Отето је значајније од освећеног“, истакао је он.

Коментаришући то што нико више не јавља да на Космету готово више нема Срба, већ је сада у жижи јавности да остаје и без Албанаца, Бећковић је казао да има „утисак да нас нешто дебело лажу“.

Није ми јасно зашто они потежу тако далек пут, преко Србије до Европе, кад им је Европа ближа преко Албаније. Или, преко Македоније, па у Бугарску која је у Европској унији. Или, преко Црне Горе, па у Хрватску, која је, такође, Европска унија. А још више се чудим што им бране да иду кад је Европа без граница“, навео је Бећковић.

Говорећи о значају празника Сретња, он је казао да су се Срби „тада накратко срели са собом“. „А убрзо и, задуго, растали. И опростили све, сваком туђину. А, ништа ником свом“.

Упитан шта бисмо данас казали Карађорђу и Милошу да се којим случајем појаве међу нама, Бећковић је одговорио:“ Знам да су Карађорђевићи били исписани из Срба. Да им је забрањен повратак у Србију. Не знам да ли се то и на њега односило. Тако би морао да се, најпрво, распита о свом правном статусу“.

На питање гдје се то загубила снага народа који је прије два вијека збацио окове Отоманског царства, он је казао да је „стара истина да ниједан народ не постоји увијек, него само понекад“. „А тад покаже да све зна и да ништа није заборавио. А то се, понекад, дешава и с народима које је већ читав свијет прежалио“.

Колико смо далеко од тог времена – одговор је у овој причи: Кад су се Турци опкољени у некој тврђави предали, јер више нијесу имали муниције, наши су их питали: „А да је имате, да ли бисте се још тукли?“ Кад су ови одговорили да би се тукли, наши су им послали још џебане“, навео је Бећковић.

Упитан како би данас објаснили појам слободе, духа и мисли, Бећковић је одговорио:“Два пилота у два авиона, са две бомбе за два минута, убили су два милионска града. И за две секунде завршиле су рат две велике армије, од којих је рат изгубила она која је била супериорнија, која није имала атомску бомбу. Отада почиње трећа ера у историји човечанства. Крај једне а почетак друге историје.

Техника је победила човека. Срушила цивилизацију. Поразила слободу. Право и правду. Укинула бојна поља. Обесмислила јунаке и јуначке подвиге. Свака кукавица може да убије највећег јунака. Сваки појединац који се докопа оног атомског коферчића јачи је од – Хитлера“.

На констатацију да се Србима данас нуде разни путокази и питање који је од њих једини, који остаје поколењу, Бећковић је казао: „Није нам остављено да га бирамо“.

Можда је дошло време да идемо натрашке не бисмо ли, негде, стигли. Дуго смо, уз велике жртве, гурали напред, па нијесмо стигли никуд. Све идући напред, испало је, на крају, да смо ишли уназад. Наша отаџбина данас личи на дављеника с периком“, навео је Бећковић.

 

ИН4С




2 коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *