Бајонети Наташе Кандић

Пише: Миодраг Зарковић

„Колико дивизија има та Наташа Кандић?“, вероватно би се запитао Јосиф Висарионович Стаљин, да је неким чудом био суочен са Фондом за хуманитарно право.

natasa_kandic

Стаљин је волео опипљиву моћ. Тенкове, пушке, дивизије. Није се превише обазирао на оне који такву силу немају. Зато му ни Ватикан није био нарочито занимљив. „Колико дивизија има папа?“ Тим чувеним питањем је Стаљин пробао да укаже на то колико је неоснован страх од Свете столице.

Није, међутим, био у праву. Иако заиста без сопствених дивизија, папа је светски моћник првог реда. Има на располагању туђе дивизије, у крајњем случају.

Слично је и са Наташом Кандић. Погрешио би свако ко би, руководећи се Стаљиновим примером, моћ Наташе Кандић мерио бројем њених бајонета.

Како онда да утврдимо њену моћ? Одакле она извире? Да ли из онога што, у чланку под насловом „Вербални линч“ у „Политици“ од четвртка, 19. фебруара, пише главна уредника Љиљана Смајловић:

„Нису у праву читаоци који на нашем сајту протестују што смо пре неколико дана објавили негативно мишљење Наташе Кандић о Политици. Госпођа Кандић је важна јавна личност са утицајем у највећим центрима светске моћи и читаоци Политике су на добитку кад прочитају шта она има да каже. Макар их то и нервирало.“

Одакле Наташи Кандић та важност? Како је стекла тај утицај у највећим центрима светске моћи? Па, управо тако што је, још деведесетих, процењено да је она „важна јавна личност“ чији се ставови не смеју занемаривати.

Сви утицаји које данас може да поседује, засновани су на томе да је Наташа Кандић – утицајна у Србији. Без тога, она никоме не би била занимљива нити корисна, а посебно не највећим центрима светске моћи.

Да можда нису одушевљени њеним вајним аналитичким способностима? Да им она можда не проширује видике, или отвара очи? Да им можда не доноси неке преважне обавештајне податке до којих нико други не би могао да дође?

Ништа од свега тога, наравно. Ако уопште и има критичку или аналитичку способност расуђивања, Наташа Кандић је ту вештину до сада успешно крила од јавности. Напротив, безмало сваки њен иступ показује да јој је критичко или аналитичко расуђивање у ствари основни, исконски непријатељ.

Што се тиче података, тек ту је Наташа Кандић непоуздана. Заиста, да ли су она или њен фонд икада објавили нешто што није убрзо захтевало додатна појашњења, или што, пак, није било убрзо оповргнуто у већој или мањој мери?!

Не, корист коју САД и НАТО имају од Наташе Кандић не огледа се у томе, већ у њеном неприличном, канцерогеном утицају на српско јавно мњење. Када са неком државом имате односе попут ових које већ деценијама САД имају према Србији, можете само да пожелите да по јавности те државе злокобни вршља неко попут Наташе Кандић. И само због тога је Наташа Кандић утицајна у највећим центрима светске моћи.

Када би јој био ускраћен утицај у Србији – рецимо, тако што би гласила најзад престала да јој поклањају пажњу коју ничим није заслужила – Наташа Кандић би истог часа остала и без утицаја на светске моћнике. А то би већ био корак ка бољем и праведнијем свету.

 

Фонд Стратешке Културе




Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *