Разговарала: Наташа Јовановић, новинар магазина „Печат“
Као човек Божји, лекар и теолог, сматрам да је апсурдна оптужба против председника Сирије и лично не верујем да је Асад, иначе велики офтамолог, хирург, могао да баци хемијске супстанце и тако ослепи свој народ, јер је његов посао управо да помогне људима да виде, каже у разговору за „Печат“ јеромонах Луха, старешина манастира Свети Димтрије у Даниловграду.
Сирија је, за разлику од многих исламских земаља, била позната по добром суживоту православних и муслимана. У каквој је ситуацији данас Антиохијска Православна црква?
Први ктитори Антиохијске цркве били су апостоли Петар и Павле. Први пут се и име хришћани помиње управо у Антиохији. Од тада, па у наредна три века, Антиохија је дала много мученика. Ова црква чувала је традицију од првих ктитора до данашњег дана. Кроз период Византије и време цара Константина прошла је пуно голготе и преживела. После Другог светског рата до данас, и ослобођења Сирије од Француске, можемо искрено рећи да је народ који живи у Сирији и Либану, хришћани и муслимани, имао миран суживот. Додуше, због тешке материјалне ситуације било је много миграција у Аргентину, Бразил, Венецуелу, САД тако да на Западу има много православаца и владика који припадају Антиохијској цркви. Она је дала пуно мисионара и јако је добро организована и у Америци и у Европи и Аустралији. Данашња ситуација у самој Сирији веома је тешка не само за православце и хришћане, већ и за све народе уопште. Као свештено лице и мисионар, који је потекао из Антиохијске цркве, замонашен на Светој Гори, а сада јероманах Српске православне цркве и Митрополије црногорско-приморске, молим се за мир у мојој земљи и за све народе који тамо страдају без обзира на веру. Молим и српски народ, који је већ прошао ово страдање, да се моли заједно са мном. Мир свима.
Пре почетка сукоба у Сирији, само у граду Хомсу је живело 100.000 хришћана. Данас их у том граду има мање од 50. Који је по вама прави узрок рата?
Град Хомс је трећи град по величини у Сирији и није случајно што је нападнут. Он је велики економски и енергетски центар одакле се депонује нафта која се даље транспортије морем. Близу је границе са Либаном и раскрсница путева, и од великог је стратешког интереса.
Чини се да данас православни поглед на свет има више додирних тачака са погледом на свет, моралом, спремности на дијалог – умерених муслимана, од погледа на свет припадника западно-хришћанске цивилизације?
Запад који напада Сирију није хришћански. Хришћански запад предводио је римски папа позивајући на пост и молитву за мир у Сирији. Бизнис, економија, фирме које тргују оружјем немају везу са хришћанством. Обични муслимани, нарочито у Сирији и Либану признају и поштују нашу вјеру и нису против нашег постојања на том простору и наше традиције и културе.
Реците нам нешто више о граду Малулу у којем је на удару манастир равноапостолне Текле, ученице апостола Павла?
Стари град Малулу је историјски град у којем се прича арамејски језик којим је причао Исус Христос. Овај град нападају странци, екстремисти. Побуњеници су успели да уђу у манастир Света Текла Првомученица и преко медија игуманија манастира Пелагија је јавила да се унутар зидина манастира налази 60-ак људи, народа и монахиња, да им је тешко и да су екстремисти дозволили само једном човјеку да улази и доноси им помало хране… За неколико дана убијено је деветоро или десеторо људи. Град који је имао 15.000 људи сада је празан, и игуманија моли све стране земље да помогну да се заврши ова агонија.
Антиохијски патријарх Јован под јурисдикцијом има паству не само у Сирији, него и у Либану. Какав је положај православних хришћана у Либану?
У Либану није тако тешко, али ова мала земља ипак је директно погођена ратом у Сирији, највише због тога што је више од пола милиона Сиријаца нашло спас у овој сусједној земљи.
Позната је прича о владици Муси, управнику имања Антиохијске патријаршије у Дамаску, који се могао срести на улицама Дамаска или градском превозу са капом и обичним штапом у руци.
Ова прича сведочи о слободи у којој су донедавно уживали Сиријци свих вероисповести. Владика Муса Хури, сва свештена лица, и православци и католици, увек су слободно шетали Дамаском, а Сирија је позната по верској толеранцији. Држава је ослобађала и цркве и џамије и школе од плаћања комуналија и сличних дажбина.
И исламски пророк и Свети Ђорђе
У џамији Омејадов се налази глава Претече Господњег, светог Јована Крститеља. У тој џамији се и данас многи муслимани поклањају часној глави светог Јована Крститеља. Дивна је легенда о историјату те данашње џамије (некада Саборног храма у време власти Византије у Дамаску) и можда је реч о јединственом хришћанско-муслиманском предању и хришћанско-муслиманској светињи. У тој истој џамији, поред тањира једног исламског пророка, налази се осликан тањир посвећен светом Ђорђу, исписан арапским писмом. Чини се да управо овакве посебности сиријског муслиманства које су неприхватљиве за фундаменталистичка вехабијска учења, представљају један од разлога жестоких покушаја исламских фундаменталиста да свргну Башара Асада и униште Сирију.
srbija treba primiti hrscane iz sirije da im pomogne jer je u siriji rat a desu ti ljudi nestali iz sirije ko ih je primijo
Da toje delo Vatikana i sviga ostalih koji hrcanstvo necene i nepostuju uopste.Ali toje poznato odavnina.Pa prema tome netreba da se cudimo tome uopste i takvo njihovo ponasanje i odnosu prema svim svetinjama i ostalom.Jer su pokrali iracki narodni muzej i sve pokupili prisvoji sto nije njihovo.I koje masakr su tamo cinjeni nad hriscanima pogotvo prema pravoslavlju i prema kopitima.A isto tako jednu troturu trpe ikatolici mnogo manje nego pravoslavci.Pohod pljacka i unistvanja svega.Pa pogledajmo istoriju pa sve ce se saznati.A sto se krije od javnosti ili skrivene istroije od nas samih.