Песник: Василије од Семберије
Једанаестогодишњем Слободану Стојановићу, закланом 1992. године у околини Зворника.
Дечаче мали, коме си скривио,
тако си мало живио,
крив си Слобо зато ето,
волео си своје псето.
Суза ти је за њим пала,
кучка гркљан пререзала,
тргала те немилице,
керуша из Власенице.
Немој да је зовеш тетом,
ни инсаном, ни Елфетом,
крволочне турске кучке…
клала те је оберучке.
Злочин над Србима из села Ледићи, који се десио почетком јуна 1992. године до данас није судски процесуиран. Најмлађа жртва био је 18-мјесечни Милун Тешановић, најстарија 92-годишња Иконија Васић.
16. новембра 1991. године почињен је стравичан злочин над српским цивилима у Вуковару. У једном дану је масакрирано 24 цивила, од чега девет жена и четворо деце.
Уједињене нације прогласиле су Жепу заштићеном зоном. Све новине свијета су о томе писале. О педесет најбољих момака који су изгинули на Жепи нико није писао.
Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У свом најновијем делу, роману „Кости”, који је светслост дана угледао 14. децембра, бави се страдањем Срба у Сарајеву, током деведесетих година прошлог века. Изразито болна тема о којој није било превише разговора у домаћој јавности, у протекле три деценије.
Као да су тек рођено дијете ишћерали из мајчиног скута. Гори небо деведесет пете – још „Олуја” није прекинута!
На Дугој Њиви код Модриче данас ће бити обиљежено 28 година од пробоја „Коридора живота” чиме је прекинута 42 дана дуга блокада западног дијела Републике Српске и Републике Српске Крајине са око 1,5 милиона становника и омогућена веза са матицом Србијом.
На Никољдан, 19. децембра 1992. године муслиманска војска из Горажда на кућном прагу свирепо је убила 56 мјештана Горње Јошанице код Фоче, међу њима 16 Вишњића, а једна од ријетких преживјелих из ове српске фамилије Душанка Вишњић, данас Лаловић, прича да још памти лица злочинаца, довикивање и пуцњаву док су покушавали да је ухвате.
14. децембра 1991. године у преподневним сатима, након што су признали да су они заиста били у кући Михајла Зеца и убили га, признали су да су убили и Марију и Александру. Требало је урадити увиђај на Сљемену, на месту њихове ликвидације.
Драги пријатељи и саборци, ја сам прекинуо неписани закон ћутања. Очекујем да и ви пишете виђење офанзиве из личног угла.
22. августа 1991. године десио се један од најсуровијих напада на Србе у Сиску и околини. У раним јутарњим часовима тог дана припадници МУП-а и ЗНГ су у транспортерима са ознакама ЈНА „протутњали“ кроз више српских села сисачке општине пуцајући на све што се мицало.
