Само два дана од последњег постројавања ПТЈ и њеног званичног расформирања уследили су позиви свим припадницима расформиране Јединице да се хитно јаве на дужност...
Директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић Мишина рекао је да се судбина муслиманских војника у јулу 1995. године не може квалификовати као геноцид, већ као ратни злочин, док акција „Олуја“ или агресија на Југославију 1999. године имају све елементе геноцида.
Да ли Србија има способност за самодбрану, у случају уласка страних трупа на њену територију? Одговор је обесхрабрујући. На челу Владе Србије је болесни педер Александар Вучић, конвертит и квинслиг који, да би сачувао своју опљачкану милијарду евра, спреман је да пристане на све, што је до сада и чинио.
Делимично се сазнало како је ухапшен Александар Дорин, један од аутора књиге „Сребреница – како се заиста збило“. Приликом хапшења су му разбили кућна врата. Повадили су чак и паркет и растурали штокове од свих врата.
Према медијским извештајима од 14. јуна ове године, министар одбране Братислав Гашић је изјавио, да је пре његовог доласка на ту функцију рађено све како би се Војска Србије смањила и уништила и како би се до 2016.године свела на „ниво цивилне заштите“.
Нисмо први пут сатерани у ћошак, у угао из кога нам делује да нема изласка. Притиснути смо са свих страна и не дозвољавају нам ни очи да отворимо. Није то ништа ново, гледали смо ово много пута у прошлости. И тада, као и сада, непријатељ је већ кренуо са слављем, уверен у своју победу.
Пензионисани генерал и главнокомандујући НАТО снага из периода бомбардовања Србије Весли Кларк, бивша државна секретарка САД Мадлен Олбрајт и бивши заменик шефа Умникове администрације Џон Кови, нису ни после рата „отишли“ са Косова. Уместо оружја, зоне интересовања су им посталe инфраструктура, рудна богатства, осигуравајућа друштва, али и енергетика.
Након скандалозне посете премијера Србије Албанији (27. и 28. маја ове године), коју је западна пропаганда иронично назвала „историјском“, сада је више него јасно да је Вучић најозбиљнији лобиста такозване „велике Албаније“ и обичан амерички отирач за једнократну употребу.
Од НАТО злочиначке агресије 1999. године на Србију и доласка на власт петооктобараца, упорно се генерише прича о мачу Дамокловом над Србијом у случају браће Битићи.
Понављам, терористи, мада се упорно квалификују као „борци“, осим ако Србија у међувремену није признала ОВК као ослободилачки покрет, Друштво младих горана или какву невладину организацију за очување флоре и фауне Проклетија од Срба, Рома, Горанаца и Албанаца који су били погубни по биљни и животињски свет те бајковите планине?!
Пуковник полиције Славко Никић последњи је живи члан екипе која се борила против кријумчарења наркотика на Космету од 1990. па све до 1999. године. Активни учесник рата на Космету. Хапшен у акцији „Сабља“. Нада се да ће једног дана Србија постати права држава која неће газити оне који су се борили за њену одбрану.
Пуковник у пензији Горан Јевтовић у разговору за Фонд стратешке културе разматра безбедносне изазове данашње Србије, поражавајуће последице непрекидних „реформи“ које се већ 15 година спроводе у нашој војсци, забрињавајуће бројчано стање наших војних снага, као и остале облике послушничког односа који смо заузели према НАТО агресорима.
Србија је окупирана. Све чешће се може чути та изјава у србским медијима. Симптоматично је како нико не објашњава, не конкретизује ко је у ствари окупатор. Нико не упире прстом у њега.