Да би сте ушли у Бондстил, највећу војну базу Кфора на Косову, није довољно да сте најављени, да вас чека амерички официр и да сте дошли са немачким потпуковником. Припадници приватне безбедноснe компанијe која врши спољно обезбеђење базе, опремљени аутоматским пушкама, у униформама, љубазно вас замоле да изађете из аутомобила иако сте стигли у војном возилу Кфора, онда вас сместе иза бетонског зида да не можете да гледате процедуру комплетног прегледа возила и пртљага, али све то траје релативно кратко.
Пре неколико дана је генерални секретар НАТО-а „неочекивано“ поново позвао Србију у редове алијансе, што није остало без одговора извесних кругова у Београду. Овај позив је додао још један конац у ионако замршено клупко нове војне доктрине Србије из 2010, свежег посматрачког места Београда у ОДКБ и дијалога са „косовским властима“.
Вероватно врло мало или никако, становништво у РС није упознато да ће се на Јахорини полако али сигурно појавити НАТО радар и пратећа инфраструктура којa би билa у склопу НАТО-вог ракетног штита на Балкану.
Престанком бомбаровања није престала и агресија на Србију. Она још увек траје. Данас нам НАТО не баца бомбе, али нас редовно запрашује отровима из ваздуха, њихов осиромашени уранијум који су бацили током бомбардовања масовно „коси“ становништво, уништавају нашу пољопривреду и намећу нам ГМО уз помоћ својих злочиначких компанија и домаћих плаћеника...
Иако Шведска и Финска не траже чланство у Алијанси, обе државе интензивно сарађују с НАТО и отворено су говориле о могућности да постану његове чланице.
Деведесетих година прошлог века аналитичар Дејвид Гомпарт у угледном америчком часопису Foreign Policy, у тексту „Како поразити Србију” писао је о методима економског исцрпљивања Србије кроз санкције, изолацију и употребу војне силе.
Четрнаеста годишњица агресије НАТО-а на СРЈ обележена је млаким изјавама српских званичника и постављањем истих питања Русији. Неки нови догађаји на светској сцени, изгледа, само потврђују старе одговоре.
Многе армије света имају муницију са осиромашеним ураном „за црне дане“, али су само САД спремне да је примене у свим ратним дејствима где је потребан брз успех.
Један из мрачне екипе, некада окупљене око Ђинђића, у којој су били Чедомир Јовановић, Владимир Поповић Беба, Мило Ђукановић… био је и, према јавно доступним подацима, најплаћенији и најутицајнији амерички агент у Србији, Иван Вејвода.
На митингу, митрополит Амфилохије служио литургију за упокојење Владе, а умировљени владика Атанасије рекао да и Ђинђића није интересовала небеска политика.
У организацији ветерана се позивају и на истраживање Института за јавно здравље „Батут“ које је показало да је током бомбардовања Србије бачено 15 тона осиромашеног уранијума и да је као последица тога до сада умрло, према проценама, 40.000 људи, док ће до краја ове деценије тај број бити три пута већи.
Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала. То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије.