О изгнани правде ради, страдалници рода свога, у невољи сјетите се благих речи Христа Бога. Небеско је Царство Ваше, не бојте се изгнаници, нек' утјеха Ваша буде, у тој једној реченици...
Само два дана од последњег постројавања ПТЈ и њеног званичног расформирања уследили су позиви свим припадницима расформиране Јединице да се хитно јаве на дужност...
Метохијским улицама, вук сабласно ноћи вије, око четри прије зоре, туд свеједно проћи није. Куда ови момци крећу? Да л' је јава ил' је санак? У ваздуху осећа се да крвави биће данак...
Вучић, дакле не само да нема храбрости (мање битно), него нема ни жеље, а ни дозволу (најбитније) да након безмало тринаест година покрене једно питање – коме смета ЈСО и да ли нам је данас, када су терористичке претње на југу све оштрије и извесније, та јединица потребнија него икада?
Објективне могућности за употребу, тачније злоупотребу, невладиних организација у класичном обавештајном раду су толико повољне да их се ниједна западна служба не би одрекла.
По ко зна који пут су угасили фејсбук страницу Јединице... Иако нас нема, сметамо и даље. Представљамо вам нову страницу Јединице: www.facebook.com/cberetke
А стидећи се својих, наша земља слави туђе. Војске, ветеране... Зато нас и не воле. Јер оно смо, што они нису и никада неће бити. Јер их подсећамо. На њихову издају.
Зато НАС никада неће звати на параде и свечаности. Да им не потамнимо ордење и чинове. Они знају боље славити наше битке. Од нас самих. ...јер догод је иједан од нас жив, подсећаћемо их на то. Да су дошли после нас. Преузели наше заслуге. Заклањали се иза наших победа и жртава...
Коју год униформу носили и знак на тој униформи... Бићемо оно што јесмо. Српски ратници. Борци. Хероји. МИ смо тај Феникс. Вук рођен из пламена страдања и рата. Колико год га затрпавали пепелом, радујући се умрлом Духу Српства, довољна је само једна варница, једна искра Тренутка и он ће засијати у пуном сјају! Пламен ће се дићи до неба и обасјати лица нашим славним прецима! Туга ће нестати са њих. И биће поносни!