Расформирани

Написао: Д. Лазаревић

Вучја сва су утихла чула
Чула попут ове ноћи потмула.
Потмуле тмине што прети режањем
Режањем кад њивом живота не жањем.
Не жањем остатке сунчаних дана
Дана којим крвари још жива рана.
Рана ушивана иглом сећања
Сећања на заклетву и обећања.
Обећања да ћу мајку Србију
Србију чувати као реч најсветију.
Најсветију jeр нема другог избора
Избора и разбора да одемо из овог тора.
Тора ограђеног за Алфу и мужјаке чопора
Чопора још увек живих, белих вукова.
Вукова Милошевог, Стефановог, Карађорђевог кова
Кованог у честима ватре и воде.
Воде посуте из путира слободе
Слободе Златне.
Златом освећене на путу Легије ратне
Ратника које гуши тешка помрачина
Помрачина што куља с висина.
Висина у којим почима ћутање
Ћутање, слутња пред жртвовање.
Жртвовање за Веру, Наду, Смисао
Смисао за оно што сам крвцом исписао.
Исписао у име вечног живота
Живота чији је циљ Голгота!
Голгота на којој су распети
Распети лопов, лажа и Исус Свети.
Свети Завет ми дадосмо испред Крста
Крста Часног кога је чувала Вучја врста.
Врста и ред витезова Немањић Саве
Саве архипастира ког Срби вековма славе.
Славе ко месец у кога гледамо
Гледамо и збуњеним душама завијамо.
Завијамо језивим, вапећим урликом
Урликом што разлеже се галактиком.
Галактиком ко жицом опколише нас браћа
Браћа од исте лозе, од истог саћа.
Саћа које не даје мед, већ жуч
Жуч што ће да згасне вечну луч
Луч што разгони Каинову мржњу и страх.
Страх што братство твори у прах.
Прах земни посут по стазама
Стазама и трновитим богазама
Богазама којим је ходила задња Јединица.
Јединица курјака тврдих вилица
Вилица с библијских, предачких лица.
Лица на којим беше чврста одлучност
Одлучност за најузвишенију храброст
Храброст да закораче на пут
Пут ратника који су презрели смрт.
Смрт, ту посестрину Јудине издаје
Издаје што се сребром купује, продаје.
Продаје за лепту на вашару таштине
Таштине, тог гордог џелата Истине.
Истине што леди нас ко мраз рани
Истине да смо данас расформирани.