Данас је 25. март – дан када су расформирали нашу Јединицу. Расформирали су је 2003. године. Проклета је била та 2003. година. Проклет је био и тај 25-ти...
Ратни пуковник Славко Никић на свом фејсбук профилу оставио је веома забрињавајућу поруку – да му је живот угрожен: „Приказан сам као убица, и тиме доведен у смртну опасност.“
Ноћ пред расформирање Јединице. Опкољени са свих страна, од мученика из Жандармерије, који су даноноћно лежали у заклонима и свеже ископаним рововима, по околним њивама, не знајући шта их је снашло...
Слобода нема цену, овa чињеница је нешто што нико не оспорава. Наравно сви знају да ни једна држава која није имала озбиљну војску није могла да задржи ни слободу. Ако ове две истине реално сагледамо и повежемо, постаје нам сасвим јасно да за озбиљну државу војска нема цену.
Баш при крају прошлог в'јека на косовско поље равно, против банде терориста борише се Срби славно! Бране своју постојбину и светиње Немањића, за предање свето гину Лазара и Обилића.
У вихору страшног рата деведесет осмог љета, у сред Лође задеси се пећког МУП-а једна чета. Пећке Муње сви их зову јер баш тако они лете, на шиптарски страшни терор да узврате и освете.
Јединица је на разне начине гајила љубав и оданост према својој земљи Србији па и кроз униформу. Униформа је у ствари била знак Србије и то свака униформа коју је припадник ЈСО носио, од борбене до свечане.
Наиме, тадашњи начелник управе, генерал полиције Зоран Томашевић, позвао је министра и наводно био забринут, јер се радило о особи из Јединице за специјалне операције, тврдећи да он „као такав“ не треба да ради на овом, тако битном пројекту. То је министар Ивица Дачић подржао.
Ама људи, као да је јуче било када се шачица нас, који смо веровали у нешто, кренула негде. Без најава и помпи. Без ударања у прса и... привлачења пажње по сваку цену. Тихо. Једино су трештале четничке песме на касетофону минибуса којим смо из нашег родног града ишли ка нападнутим српским земљама.
Jединица за специjалне операциjе (JСO) ниjе била у оружаноj побуни у новембру 2001. године, већ jе била у протесту, закључак jе трочлане Kомисиjе Владе Зорана Ђинђића, како jе данас пред Специjалним судом у Београду посведочио jедан од чланова комисиjе Драган Веселинов.
Видимо на путу барикаде од бетонских блокова и балвана. Видимо и ровове. Шиптари су изненађени нашом појавом. Скачу са ровова и потежу пушке. Овога пута, са њихове стране је Касапин. Окрећем се и видим како се лудачки кези док испаљује кратке рафале на Шиптаре који покушавају да узврате ватру. Осећам се као да сам у филму „Full metal jacket“ или „Апокалипса“ само фали музика.
Памте се прва и последња битка.
У првој се бојиш да не сагориш, за неку будућу, а у последњој, да ће их бити још. Ни у једној од њих две се не бојиш да даш и живот. У првој мислиш да ћеш живети стотину година и да је смрт нешто што се дешава другима, а у последњој, јер живот после ње није живот.
Хапшењем браће Бановић 8. новембра 2001. године, продаваца на локалној пијаци у Обреновцу, који су од стране власти припадницима Јединице представљени као „опасни, наоружани, криминалци спремни на све“, да би убрзо потом били пребачени у Хаг, иако је Јединици обећано од стране нове власти да то ЈСО неће радити, резултирало је прво незадовољством, а затим и протестом припадника ЈСО.
Спасилачка служба ЈСО је била део Јединице, која је формирана пред само расформирање ЈСО. У спасилачу службу су могли да уђу искључиво стари и искусни припадници борбеног дела јединице (ветерани) који су изразили жељу да се баве мање стресним послом.