На предлог градоначелника Вуковара Ивана Пенаве, Градско веће одлучило је да укине ћириличне натписе на јавним установама. Српски већници напустили су седницу Градског већа и затражили су оставке градских челника који су певали усташке песме.
Познато је да Аустријанци у Србији врше денационализацију, што је један од најзлочиначкијих и најнеобичнијих подухвата у овом рату. Тако се православна вера сузбија на веома насилан, понекад веома сраман и најнескривенији начин, у корист католичке вере, чиме се до извесне мере објашњава зашто је папа сматрао да треба опрезно да ћути о Србима у својој ноти зараћеним странама.
Предлог закона о службеној употреби језика у Србији већ годинама скупља прашину по фиокама и у архивама. Нико не кажњава неправилну употребу језика. Загубљен и предлог стандардизације ћирилице
Термин српскохрватски није лингвистички утемељен - он представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминације политичких над лингвистичким критеријумима
Хрватски ногометни савез био је изричит: двоазбучни постер је „неприхватљив Хрватима“. Америчкој медијској кући ESPN остало је само да цензурише рад познатог бразилског уметника и уклони ћирилицу.
Краљ „Ујединитељ“ је 1929. године размишљао да предложи потпуно укидање ћирилице у Југославији и да се пређе на латиницу како би ојачао дух југословенства
Одбор за заштиту људких права „Удружења Банијаца Београд“ тражи од владе Србије да оштро реагује и да заштити преостале Србе у Хрватској и омогући им да преживе, јер после укидања њиховог писма и језика, следећи корак је атак на њихове животе“
Око 30 представника Штаба за одбрану хрватског Вуковара који су и раније најавили да ће скидати двојезичне табле, протестују испред свих зграда на којима се плоче постављају.
Духовна вертикала српског народа данас губи битку с латиницом. А не треба заборавити да је готово сва српска писана културна баштина пре 1919. године настала на ћирилици.
Разлози за искључиво писање ћирилицом су многобројни. Основни су: естетски, лингвистички, пуристички, историјски, културни, верски, етички, духовни, национални, правни, политички, психолошки, педагошки, социолошки, економски, трговачки и туристички.
Овај текст не пишемо „због Јапанаца“, него због Срба. Због српске склоности ка олаком наседању на подвале којима се служе искорењивачи ћирилице, па нам јапанску праксу коришћења четири писма нуде као „доказ“ да у вишеазбучности „нема ничега лошег чим и Јапанци“…
Бука око увођења ћирилице као службеног писма у местима где, према резултатима пописа становништва живи више од једне трећине Срба, резултат је предизборне кампање за локалне изборе у мају, изјавио је бивши хрватски председник Стјепан Месић уверен да ће Закон о правима националних мањина бити спроведен.