Након 15 година, на фасади зграде у којој станују Миличини родитељи, у Улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, и даље су видљива оштећења од бомбе како би заувек подсећала на страшан злочин који се овде десио
Убијено више од две хиљаде српских цивила. Београд брутално рушили три дана узастопно тако да ни жртве нису могле да буду сахрањене. Партизанско вођство подстицало овакве акције
У јеку ратних дејстава и борбе за одбрану Републике Српске, на Војску Републике Српске, која је држала фронт од око 1600 километара, обрушио се, поред такозване „Армије БиХ“, ХВО и војске Хрватске, још један непријатељ. 30. августа 1995. године је почела НАТО агресија на Републику Српску под називом „Намерна сила“.
Да ли су и деца и сељаци били стратешки циљеви и да ли је мирна савест оних који су и на њих и на њихове куће изручивали многобројне бомбе током НАТО агресије на нашу земљу?
9. априла 1999. године, у 03:00 часа, на православни Велики петак, почела је масовна артиљеријска ватра са шиптарске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је почела једна од највећих и најкрвавијих битака на овим просторима у новијој српској историји – Битка на Кошарама.
Одувек нас мрзе... А не знам зашто. Ма могу неки причати шта год хоће - Мрзе нас! Изговори су им различити. Али смрт је иста. И уништење које доносе. И невини који страдају. Кажу, власт им смета... А сваки пут је другачија. И сметају им наши краљеви и цареви и председници и књазови... И ко год да је на власти, опет нас мрзе…
Јуда из Рима пружа нам своје крваве руке – и, чуди се што на њих пљујемо! А први је сахранио Југославију и забио нож улеђа свим њеним народима. Први је признао Косово и Метохију за шиптарску државу. Први је стао у заштиту прогонитеља и осудио жртве, када су Туђманове усташке фаланге протерале Србе из Хрватске.
Србија у овом часу исписује једну од најсрамнијих страница своје историје – српске власти потписују конкордат са црним ђаволом! Овај текст није новинарски чланак, није ни вапај, ни крик заробљеног ума – већ оптужница за вечност!
„Ноћни соко“ са ознаком Ф-117А, познатији као невидљиви авион, оборен је током НАТО агресије на Србију 1999 године. Јединицом која је са две „Нева“ ракете оборила авион командовао је пуковник Золтан Дани
Дарко Шарић однео је превагу над НАТО жртвама, а оштар говор председника Србије о изостанку кажњавања бар једног џелата западне војне алијансе доживео је цензуру у највећем броју српских медија.
БРУКА! На дан погибије пилота мајора Зорана Радосављевића, који је погинуо бранећи Србију од америчких убица, и само два дана после тужне 15-огодишњице америчког бомбардовања Србије, САД и Србија потписале нови План билатералне војне сарадње, за период од октобра 2014. године. Закључено да и даље има простора за квалитативно унапређење сарадње две земље.
Командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле потпуковник Живота Ђурић погинуо је 25. марта 1999. године после напада на камп за обуку терористичке тзв. ОВК. У тренутку погибије управљао је борбеним авионом типа Ј-22 „Орао“, евиденцијског броја 25104.
Држава Србија се више не сећа херојске смрти пилота мајора Зорана Радосављевића. Смрт у неравноправном сукобу са вишеструко надмоћнијим НАТО ловцима га је учинила херојем, али та државна почаст га је неоправдано мимоишла
На конференцији „НАТО и југоисточна Европа“, у организацији Атлантске инцијативе у сарадњи са амбасадом САД у БиХ, која је јуче одржана, поред представника домаћина били су и учесници из Србије, Црне Горе и Хрватске.
Фашистичка невладина организација „Жене у црном“ најавила је да ће сутра 26. марта на Тргу Републике у Београду комеморативним скупом обележити 15 година од „злочина над албанским цивилима на Косову“. Скуп је одобрен и подржан из врха српске власти.
НАТО кампања у Републици Српској је у пуном јеку. Одржавају се састанци, прес конференције, организују се семинари и низ других активности. Поједини медији у Републици Српској, а које плаћа НАТО алијанса, чак пишу опширне чланке о томе како је тобоже НАТО једна „хуманитарно-друштвена“ организација која се бави свим, само не бомбардовањем, убијањем у овом случају српског становништва, малтретирањем становништва и још низом других „општедруштвено корисних“ активности - „лепо“ се је бавити „хуманитарним“ радом.
На крају дводневне међународне конференције, која је оцењена као веома успешна, акламацијом је усвојен завршни документ, у коме се између осталог наводи да је НАТО агресија била агресија против суверене државе и кршење правних норми у коме су учествовале водеће западне земље.
