Срби се обично не сећају својих пријатеља и доброчинитеља, а још брже и лакше заборављају и осведочене непријатеље. Не памте чак ни оне из последњих 25 година, чији се допринос распаду Југославије и огромним људским и материјалним жртвама више и не помиње.
Нада Милић за време НАТО бомбардовања Србије и после њега изгубила све троје деце. Близанци Срђан и Бобан погинули на Космету 1999. у року од десет дана, а најстарији син Горан умро годину дана касније
Ево како је изгледала насловна страна „Тајм“ магазина 1999. године. Ако незнате енглески великим словима пише: „Пошаљимо Србе у пакао“ а испод малим словима пише: „Масовним бомбардовањем отворићемо врата мира“.
Баш при крају прошлог в'јека на косовско поље равно, против банде терориста борише се Срби славно! Бране своју постојбину и светиње Немањића, за предање свето гину Лазара и Обилића.
Лутајући светом земљом, где одавно нема мира, пратио сам уске стазе, ловаца и пастира. Од људи сам склањао се, да зликовци ме не би чули, пут жеља доведе ме у ходочашће караули.
И сањају рушевине ове светиње дан када ће њени браниоци вратити и из пепела је подићи. Поново јој рогове на крову ударити, ватру у пећи наложити, спаваоне поспремити. Сања и самује у ледом окованој планини...
Вођа француских специјалаца који су први ушли на КиМ: Албанцима су помагале стране обавештајне службе. На терену сам открио да Срби држе реч, а Албанци не. Открили смо листу за убијање Срба с печатом ОВК
На данашњи дан, 4. маја 1999. године, командант 204. ловачко авијацијског пука Миленко Павловић извукао је млађег колегу пилота из авиона и полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали Ваљево. Летео је право у смрт желећи да прекине бесмислено жртвовање својих колега који су у полуисправним авионима били немоћни да се суспротставе бројнијем и технички надмоћнијем непријатељу.
Ужичани добро памте 8. мај 1999. године, када НАТО бомбе, само пуком срећом, нису однеле ниједан живот. Неколико тренутака пре удара пројектила, радници изашли на улицу
Овај документарни филм приказан је само једном на немачком првом каналу, одакле је уз велике притиске склоњен. Разоткрива фрапантне медијске манипулације које су требале да створе изговор за бомбардовање СР Југославије 1999. године.
Војни суд у Пиреју осудио је, 21. априла 1999. године на две и по године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да исплови у Јадран на разарачу „Темистокле“, који је као део снага НАТО пакта учествовао у агресији на Србију.
Након 15 година, на фасади зграде у којој станују Миличини родитељи, у Улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, и даље су видљива оштећења од бомбе како би заувек подсећала на страшан злочин који се овде десио
Да ли су и деца и сељаци били стратешки циљеви и да ли је мирна савест оних који су и на њих и на њихове куће изручивали многобројне бомбе током НАТО агресије на нашу земљу?
9. априла 1999. године, у 03:00 часа, на православни Велики петак, почела је масовна артиљеријска ватра са шиптарске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је почела једна од највећих и најкрвавијих битака на овим просторима у новијој српској историји – Битка на Кошарама.