Срби увек као модерни ђаволи
Сваки час појави се неки нови филм из холивудске продукције у којем је главни негативни лик Србин. Сценарији по којима се филмови раде су једноставни: Американац (у лику неког познатог глумца или глумице) је позитивац који јури да спасе Свет од “неког лудака”, који је по правилу Србин. Чињенице, од историјских до полицијских, најчешће се изврћу и поједностављују до идиотизма, а све то прати гомила техничких ефеката, како би се “јурњава америчког каубоја за лудим Србином” максимално емотивно обојила.
Од познатијих филмова овог типа, треба поменути “Дипломатску опсаду” снимљену 1999. у којој група српских терориста заузима америчку амбасаду у Будимпешти и прети да ће активирати атомску бомбу ако НАТО не пусти на слободу извесног српског пуковника.
У филму “Миротворац”, опет је Србин терориста, који покушава из освете да уништи зграду УН у Њујорку. У филму “Снајпер 2”, бивши амерички снајпериста долази у тајну мисију у Босни како би ухватио српског генерала (алузија на Ратка Младића). У филму “Српски ожиљци”, Срби су терористи жељни освете…
Број оваквих филмова који сваке године “излазе” са холивудске траке из дана у дан је све већи. Сваки иоле познатији амерички глумац, од Ричарда Гира, Тома Круза до Џона Траволте или Анђелине Џоли, труди се да буде у једном од таквих филмова, јер је то “ин”. И што је најстрашније, овај филмски тренд пренео се током последњих десетак година и на Европу. У немачким популарним криминалистичким серијама, попут “Кобре 11”, до данских, холандских и француских продукција, све чешће се појављују Срби, криминалци, терористи, лудаци – једном речју оличење модерног зла.
Зашто је тако и одакле овај тренд криминализације Срба као народа?
Прво, кажу психолози, модерним популарним филмовима или серијама најлакше је неки народ или државу оцрнити. Друго, гледаоци, поготово у Америци, навикли су на “црно-бело” сликање свакодневице. Једна особа је позитивац, а друга негативац. А гледаоци филма или ТВ серије најчешће и неразмишљају о “лудом Србину терористи” или наводној “српској мафији у Америци”.
А сваки продуцент филма, поготово у Холивуду, мора да прати актуелну политичку струју, јер једино тако може обезбедити новац за снимање филма или серије. То што се додворавање актуелној политици Ујка Сема, одвија преко сатанзације једног целог народа, искривљавање чињеница – никога не интересује. Срби као народ никад нису били терористи нити су гајили сличне амбиције. Истовремено, албанска мафија са Косова која по подацима ФБИ слови за једну од најјачих светских мафијашких организација нигде се у овим холивудским продукцијама не помиње. Уместо албанске, филмови говоре о непостојећој српској мафији. То што Срба на Балкану и у целом свету има мање од 12 милиона и што ни после 50 година нису успели да се организују у политичком смислу па да направе неку иоле јаку политичку лобистичку организацију, поготово на тлу Америке, никога не занима.
И док холивудска фабрика филма и ТВ серијала наставља са продукцијом филмова о лошим Србина, дотле већина тих остварења код критичара наилази на веома лош пријем. Један познати филмски стваралац из Италије недавно је изјавио “ако желите да вам филм пропадне, слободно га снимите са Србима као негативцима”. Међутим, то што поменути филмови (изузев пар изузетака) доживе лоше критике не спречава финансијере да и даље улажу у снимање сличних пројеката. Треба очито оправдати себе пред сопственим народом, па је најлакше изврнути чињенице, попут француског филма који је снимљен 2010. о трговини органима на Космету током 1999. у којем су за све били оптужени Срби. Уместо жртве у овом француском филму Срби су приказани као починиоци ужасног злочина.
И Руси негативци
Некад су у филмовима Силвестера Сталонеа и других, главни негативци били Совјети, потом Руси. Једно кратко време њих су заменили Арапи. Али како америчка спољна политика мора да буде веома опрезна како против себе не би окренула широке муслиманске масе у свету, Арапе и Русе као “светске ђаволе” заменили су – Срби.
Чешка је Чеченија?
За просечног Американца, Срби су тамо неко, ко је тамо негде починио нешто лоше. Где је то место или држава просечан Американац тешко може рећи. Једнако као што не зна разлику између Чеченије и Чешке. Тако су за те исте гледаоце Срби и Србија, неко веома лош кога се треба клонити. Све друго гледаоци нити желе да знају нити их интересује.