Срби се лове на бућку
Пише: Томислав Црнојевић
Срби се у блудној Европи још увек лове на бућку, иако нису сомови!
…Јер, Срби верују у немогуће, а сумњају у све оно што је извесно. Воле да се плаше од мишева, а голим рукама кидишу на отворене чељусти лавова. И никад се не туку један на један, већ увек један против десет. То је, нека, њихова мера!
Много је разлога зашто се у овом обезљуђеном свету Срби лове на бућку, а најважнији разлог је тај што су њихови властодршци сомови!
Те антропоидне структуре, примитивне и опскурне нарави, лакомог карактера и слабе моћи расуђивања, увек су спремне на компромис са глупошћу и вечито у дилеми када је памет у питању. Покварењаци по свом менталном склопу и зле душе по свом паганском васпитању, у свако доба дана су спремни да се у истом часу прекрсте и покрсте. У стању су да се минут после Божије помоћи збратиме с демоном и Господу Богу нож у леђа зарију.
…И ма колико то баздило на воњ метафоре, у нашем свакодневном животу то изгледа много бруталније. А до те мере је застрашујуће да се свака метафора у нашој свести претвара у убитачни ујед нашег голог живота.
Толико пута смо, до сада, преварени и издани као људи од стране истих оних који се у људскост заклињу да је, свако, метафоричко изражавање у нашем језику крајње обесмишљено. Нема више ни једне метафоре која, у међувремену, није постала наше најзлокобније чињенично стање. А свака игра речи, којој прибегавамо у настојању да будемо духовити или цинични, увек се завршава са нашом суровом жртвом у којој нема баш никакве лепоте нити рафиниране духовности.
…Наш свет је срушен, над нама је извршен апсолутни злочин – а најужасније у свему је то што и сами, чопоративно, учествујемо у свом биолошком изумирању. Уместо да се голим рукама боримо за свој још огољенији опстанак, ми као нељуди у људима пристајемо на саучесништво са својим биолошким истребљивачима.
2.
И све чешће се питам, има ли смисла ишта више писати и било шта говорити – јер, сав живот нам се свео на циркуску шатру и позоришну прашину; на мрак у мишјој рупи?!
…Уз све поделе које постоје и на које смо насели као глупа риба на удицу, сада се цепамо и на поделу више. Делимо се на оне који пишу и оне који читају – па, онда то сви коментаришемо; као да је та написана реч од нашег пресудног значаја за наш колективни опстанак. Уместо да узмемо стварност у своје руке и тупе оловке заменимо говњивим моткама.
…Ето, опет метафора!
Ја бих ту „говњиву мотку“, ипак, радије заменио са шупљим цевима – па макар то биле и кубуре са зида наших покојних дедова!
…Они који мисле да ће се од злотвора, својих, боље одбранити уз испразно клафрање и немушто лајање на утваре што нам сваки дан живота бацају на добош, слободно нека ме презру и нека ми се освете. А могу да пресавију табак и туже ме – у пошту!
* * *
…Него, да се вратим на тему са које ме ђаво стално гура на подмуклу странпутицу!
О сомовима беше реч, па да се њима и вратимо!
Сом је, добро нам је познато, грабежљива риба која живи у дубоким, слатководним, стаништима и највећи део свог животног века проводи у муљу. Када креће у потрагу за храном, наступа жестоко и агресивно. Важи за „звер“ у рибљем свету.
Сомови су велики прождрљивци и прилично глупа створења. Не зовемо, без разлога, глупог и непромишљеног човека: „Соме, један“!
Сом у српском језику није само врста рибе, већ и мерна јединица за коефицијент интелигенције сваке будале. А „сом“ као реч и појам, веома је компатибилна и са карактерном цртом нагле људске нарави, примитивног карактера.
Другим речима, сомови као аутохтона животињска врста која живи по слатководним рекама, рибњацима и језерима, обитавју и у скаредном облику људске форме. Дакле, биологији је позната и антропоидна врста сомова која се уобличила кроз изопачену људску нарав.
3.
Стари аласи кажу да бућкање по површини воде страшно нервира сомове и да то буди њихову агресију. А што се исхране тиче, хране се раковима, шкољкама и другим мањим рибама. Дакле, ради се о бићима са јасно испрофилисаним „канибалистичким“ поривом.
Када сагледамо све те биолошке компоненте, просто је застрашујуће у којој мери сомови живе у људској форми битисања.
Хајде да заједно анализирамо ту бизарну подударност између сома као рибљег примата и сома као биолошке структуре која живи у човеку – посебно оном који је стациониран на врху друштвене лествице а зове се „политички идиот“!
(Не – „политичар“, јер у Србији политичари више не постоје. То је одавно изумрла врста друштвено одговорних људи који су у Србији, а богами и у свету, изумрли по декрету владајућег зла!)
…Сом је, дакле, слатководна риба – а, и поменутим политикоидима је веома блиско сладострасно окружење. Уживају у слаткоречивости и егзистенцијално опстају услед енормно заслађене а смрдљиве лажи. Обе врсте сомова живе у „слатководном“ станишту, окружени жртвеним миљеом ситних риба и кедера који, у пренесеном значењу, живе и у наказној људској појави. И док сомови могу да преживе само у слатководном окружењу, политички скотови у форми људских бића такође преживљавају једино у ареалу слаткоидне сфере.
…Даље, сом живи у дубокој води – и политичке људске креатуре прибегавају дубокој недодирљивости. Њихово најоптималније окружење везано је за само дно живота, јер из њега исисавају енергију за живот на високој нози. По својој уклетој природи поремећене психе људи-сомови се најбоље сналазе у тамним дубинама свог емоционалног вилајета, и ни по коју цену из њега не излазе. Спремни су чак и главом да плате, али из своје љуштуре грабежљивца никада неће изићи!
…Сомови, у опису ихтиолога, уопште не личе на своје рибље рођаке у воденом свету. Исто важи и за политичку олигархију, претежно, свих држава света. Ни они не личе на своје рођаке од којих су се запатили. Не личе на свој народ који их је изнедрио, па чак ни на саме себе какви су били у фази политикосмрадне инкубације.
…Сомови живе по рупама и испод корења дрвећа, најчешће у муљу и бирају меко дно. Исти је случај и са политичком жгадијом свих фела, религија и нација. И они воле мекано и мутно ухлебље.
Сви политички примати унутар човековог света, такође живе у муљу и блату. Њихов животни инстинкт их гони да стално нешто муљају, а блато које преферирају зову лековитим и веома обожавају бање по којима траже донаторе за своје болесне органе. Једино им је мозак највећи проблем и најкритичнија тачка – јер, за њихову лобању нема адекватног ресурса.
…Сомови имају велику главу са ситним очима и великим, непропорционалним, устима. Исти је случај и код већине политичких дебилоида. Додуше, обим њихове лобање генетски је нешто модификованији; очи им варирају од мишје до пацовске величине, али зато – сви имају изразито огромне чваље. Њихова уста су натприродно растегљива, зверски алава и вечито гладна. Не затварају им се, чак, ни онда док спавају. Они на уста и дишу, што је карактеристично за сва бића са нижим коефицијентом интелигенције и изразито ретардираним чеоним режњем.
4.
…Сомово тело по читавој површини прекрива слуз и веома је љигаво. Исти је случај и са његовим антропоидним сродницима у људском обличју. Политичари су, такође, сви одреда љигави. Додуше, уместо природне слузи користе разна миришљава уља и помаде како би затомили природни смрад који из њих континуирано избија.
…Сомови се првих година свог живота хране планктонима, а временом им се апетит до те мере преображава да постају свеждери. Упркос њиховој прождрљивој природи, условљени су величином свог ждрела, па тако ипак не могу да прогутају баш све што би по својој алавој природи могли да пождеру.
…Код антропоидних сомова, који уместо пераја имају руке и ноге, природа је удесила тако да су рогобатнији од својих водених сродника. Наиме, они се у почетку слично хране. Уместо планктона, најпре сисају мајчино млеко. Онда кад порасту, почињу да „сисају“ крв својих најближих и свима подједнако „једу“ живце. После, када се развију у одрасле људе, а успут метастазирају у демонске утваре – ждеру шта стигну!
Дословно и буквално – њихов ждерачки мени је неограничен. А највише уживају у људској беди и несрећи – то им је најукуснији специјалитет којег, најчешће, себи воле да приуште.
…Интересантно је да су чак и сомови из рибњака, и свих слатководних вода, смањеног апетита током зимског периода. Међутим, код врсте сомова који обитавају у људском облику са карактером политичког лешинара, потреба за храном и вечитим жвакањем је морбидно неутољива. Ови, политички свеждери, никада не губе апетит. Њима је свако годишње доба исто, увек су спремни на максималну прождрљивост. Па, чак и ако неким чудом буду сити – уста им и даље остају отворена за сваки нови, и увек проклети, залогај!
…Најилустративнији пример су српски, политички, егземплари који већ традиционално, једном годишње, одлазе на вашингтонски копањ „брзе хране“ – у свету познатији као „молитвени доручак“. Нећу тим хијенама помињати имена, не зато што их се плашим – већ, зато, да не испрљам овај текст!
…А и време је Божићних празника, пожељно је бар у овом тренутку бити милосрдан – па, чак кад се ради и о демонском окоту са људским наличјем.
За сомове у води карактеристично је да имају лош вид. Међутим, ови сомови на кпону, што живе међу нама, толико су видовити да праве читаву стратегију свог политичког деловања – и то, годинама унапред.
…И није случајно што себе зову визионарима наше пропасти!
Треба, само, пажљиво послушати оно што говоре – а говоре да сваког боговетног дана морамо да се жртвујемо за своје боље сутра!
Додуше, до сада смо изродили и ко зна већ коју генерацију потомства, откад смо постали биолошки зрели за размножавање – међутим, „боље сутра“ још увек не долази!
5.
…Још увек је у преднацрту, и силно се рачуна на наше краткорочно памћење и толеранцију која је у нама, већ, одавно, попримила форму ригидне глупости! И од интелигентних бића у нама створила зомбије – људске утваре, неспособне да чак ни таблицу множења употребе у својој голој свакодневици.
Сом је, иначе, једна од највећих слатководних риба и никога се не плаши у свом природном окружењу. Ови, наши, политички идиоти из породице сомова, такође се осећају силно и моћно – и никога се не плаше под овом капом небеском, чак ни самог Свевишњег!
…Једино, застрашено дрежде пред својим демонским послодавацима који их плаћају на проценат, по почињеној штети и створеном хаосу унутар народа којем припадају. Они се највише од свега плаше да не буду протерани од стола испод којег скупљају мрвице своје милостиње – и највише зазиру од страха да би их могла задесити судбина њиховог изданог народа. Боје се ризика, обичног људског дана и празног стомака, више од самог ђавола којем служе!
Искусни рибари кажу да се сомови лове на све могуће мамце који могу да нам падну напамет. Лове се чак и на домаћи сапун који се прави од костију. Ипак, један од најчешћих начина је лов на бућку.
…А шта кажу психолози који проучавају природу сома у човеку?!
…Сома у човеку је немогуће уловити ни једном варалицом, глистом ни пијавицом. И нема тог пловка, дурдубака и ровца на којег може да се намами. Сомови у људима наседају само на дискретну бућку која им се „лупа“ испред носа. А то су лажна обећања и понуђени новац. То су једини мамци на које се сигурно „ваћају“ – што би рекао Шојић са „Беле лађе“!
…Сом у човеку не може да се улови, ма колико он био примитиван и глуп – све док има „сигурна леђа“, односно „бога“ за стрица! Њих је могуће уловити само ако их њихове газде прецртају са платног списка и реше да их јавно жртвују. У супротном, нема те силе која им може доакати – посебно у окружењу летаргичног народа који је и сам пристао да тргује са убицама, својим.
Србине, човече, сиђи с удице – па ниси ти глиста на коју се пецају сомови!
…Србине – људино!
…Имаш мозак и руке, и разорене гробове својих предака чије се кости у њима преврћу – немаш право, ни људско ни Божије, да скрштених руку посматраш злочин који се над тобом чини!
…Србине – роде, ниси више сам; имаш Русију и Путина!
…И ма колико те због тога презрели, омрзли и клели мрзитељи твоји, а којих није мало али их и највише има међу разбраћом твојом – не узмичи пред њима, јер су те они и довели до зида!
…Довели су те до дувара од уклетог камења – до јаруге бесмисла иза које више не постоји „назад“!
…Јевреји тај зид зову „Зидом плача“!
…А, Срби, тај свој усуд – „зидом за стрељање“!
…Србине, несрећо – превише си себи Јуда изродио!
…Србине – рабе Божији, радуј се и веруј; и учини нешто – Бог те благословио!!!
…Србине, добри човече – хвала ти што постојиш и дајеш ми наду да има смисла живети!
…О, Србине – жртво своја највећа, рано моја дубока и пуста веро у невери својој!
…Хвала ти, Србине, што читаш моје текстове – и хвала свима онима који нису Срби, али јесу добри људи!
Христос се роди!!!
Христоша рождај!!!
(…следи наставак овог текста, под другим насловом.)
Франкфурт; 6. јануар. 2016. на Бадњи дан